Filatelista

13

| (Светски поштански савез регулише међународне поштанске везе као и RK питања додана употребом поштанских марака у поштанској служби. | Треба потсетити да су прве поштанске марке биле пуштене у оптицај у · Енглеској много пре оснивања Светског поштанског савеза и да су убрзо _ скоро све земље почеле да штампају своје поштанске марке и да их користе у поштанском саобраћају. Стога је природно да је Светски поштански савез почео да се бави питањем марака и уложио посебне напоре у међународном смислу за употребу поштанских марака.

Показало се да је потребно да поштанске марке имају увек одређене основне квалитете. Није било увек могуће прецизно утврдити ко штампа одређене марке јер нису имале ознаку земље из које долазе. Неке друге земље нису имале означену франкатурну вредност и због тога није било могуће утврдити да ли су одговарале одређеној вредности поштарине. Текстови на маркама такође су били неразумљиви јер су били писани различитим писмима.

До данас су многе земље издале марке или без ознаке номинале или са ознаком у словима. Југославија је издала 1993. године две марке са ознакама А одностно Р. Овакве марке не могу да се користе у међународном саобраћају, већ су намењене искључиво унутрашњем поштанском саобраћају.

Светски поштански савез се посебно трудио да унифицира основне знакове на маркама како би боја на пример, одговарала врсти поштанске тарифе или барем тежини писма. Одређено је да љубичаста боја одговара поштарини за прву тарифу. Такође је одређено да марке за дописнице буду зелене боје. Још у периоду између два светска рата ова пракса је била тек делимично заступљена јер је нису поштовале све чланице. Услед многобројних захтева, посебно због повећавања техничких могућности дизајнирања пригодних поштанских марака, које су се све чешће издавале, упрва пошта нису могле да поштују утврђене боје за поштанске марке. Данас постоји само препорука да се, уколико је то могуће, користе одговарајуће боје.

У времену када су биле честе марке са доплатним вишком стално је истицано да тај вишак не сме бити већи од 50 процената номинале марке. Данас је остао релативно мали број земаља које издају марке са доплатним вишком.

Утицај Светског поштанског савеза на изглед и употребу поштанских марака је утврђен документима које је одобрио Савез на конгресу у Лозани 1974. године поводом 100-годишњице оснивања. Један од основних закона је да марке намењене плаћању поштарине могу штампати само управе пошта. Приватна лица, дакле, нису овлашћена за штампање поштанских марака. Овиме су заштићени штампање, естеска и уметничка вредност марке као и сами филателисти. Светски поштански савез затим одређује да се поштарина плаћа у виду марака које су одштампане или залепљене на пошиљку, по · могућству у горњем десном углу, а које вреде за земљу из које потичу.

Употреба марака у поштанском транспорту постала је неопходан део у