Filatelista

МАКСИМАФИЛИЈА ДАНАС КОД НАС

Развојем и ширењем максимафилије по свету у годима после другог светског рата довело је да Друштвено предузеће "Југомарка" перманентно издаје максимум карте Југославије као нове филателистичке облике сакупљања.

Етузијазам једног броја филателиста сакупљача максимум карата образована је Секција за максимафилију при Филателистичком друштво "Космос" из Земуна фебруара 1986. године. У оквиру њеног рада покренут је и лист Билтен УЏ-СМ објављујући текстове из области максимафилије.

Секција је била веома успешна у окупљању југословенских филателиста тако да је око себе окупила 187 чланова до 1991. године, када је дошло до одцепљивања југословенских република и распад СФРЈ. Секција је наставила са својим радом на окупљању максимафилиста. Поред максимафилиста из Србије и Црне Горе секција је привукла и картофилисте.

У протеклом периоду рада Секције запажени су и постигнути добри резултати на домаћим и међународним филателистичким изложбама. Секција је успешно реализовала и три своје изложбе у Југославији: УП-СМ 86, УО-СМ 88, УП-СМ Ш 1996. године.

Прва изложба максимафилиста Југославије, УПЏ-СМ 86, одржана је након Друге изложбе балканских земаља ВАРГКАММАХ 86 у Брашову, где је било изложено девет колекција из Југославије, међу којима је најбоље оцењен Јанез Плавел за збирку "Старе максимум карте 1920-25" и то великом позлаћеном медаљом. Ове збирке изложене су у Београду од 18. октобра до 12. децембра 1986. године на УЏ-СМ 86 у просторијама ПТТ музеја у Београду. Ова прва изложба Секције побудила је интересовање за максимафилију након које се број чланова удвостручио и утицао је да се убрзо одржи и друга југословенска изложба макимафилије. Она је одржана од 25. фебруара до 10.марта 1988. године у Београду под називом УЏ-СМ 88. На овој изложби приказано је 14 збирки. Због великог интересовања Изложба је продужена до 12. априла дајући нови импулс у развоју југословенске максимафилије. Најбоље оцењена колекција је била Јордана Пешевског "Железницом у свету" која је награђена позлаћеном медаљом.

Распад земље онемогућио је за неко време организовање нове изложбе максимафилиста из Југославије. Уследило је осипање чланства и замро је рад Секције у врмену од 1991. до 1995. године. Тек 1995. године Секција је обновила своје деловање када је одржана четврта изложба ВАГКАММАХ у Атини. На претходној изложби балканских земаља у Софији 1992. југослозенски максимафилисти нису били позвани због уведених санкција. Због тога је у Атини са новим излагачима постигнут слабији резултат него на

| претходим изложбама. Најбоље оцењена југословенска колекција, од седам · колико их је било, била је Драгоша Петровића "Градови и архитектура