Filatelista

52

дошли до црно-беле фотографије. Између два рата у Београду је живео Исмаил Нижницки који је још пре првог светског рата, као заљубљеник у филателију, почео да се бави сакупљањем разгледница са поништеном марком на илустрованој страни односно ТУС карата. Нижницки је вероватно радио у пошти јер је један део својих максимум карата реализовао жигосањем марке поштанским амбулантним жигом Београд-Скопље користећи прилику да се пошта превозила железницом. Тако је реализовао максимум карте народних ношњи са маркама "ЗЕФИБ" из 1937. године, затим " Депа на плажи“ из 1939. године. У том периоду реализоване су максимум карте са маркама "Кроз Албанију" из 1921. године, "Веслачки шампионат из 1932. Никола Тесла из 1934. године, Авијатичарска изложба у Београду 1938., као и више реализованих максимум карта са мотивима краља Александра и Петра П и авионских марака из 1934. и 1937. године (Дубровник, Блед, Јајце, Мостар, Опленац, Сарајево, Раб и Љубљана).

У Француској и Белгији између два рата било је много сакупљача максимум карата којима су Нижницки, Јанез Павел и други слали реализоване југословенске маскимум карте. Поред њих велику заслугу за развој послератне југословенске максимафилије имао је Милан К. Ивановић из Београда који је био главни достављач максимум карата Југославије за француски клуб "Рез МахшарћПез Егапсај5". Њиховом заслугом старија издања југословенских максимум карата могу се пре свега наћи код француских сакупљача који су се увек интересовали за максимум карте Југославије.

Од послератних издања максимум карата Југославије поједина филателистичка друштва издала су следеће максимум карте: Југословенска академија, Филскуртурни слет, Ловренц Кошир, Грбови, Франце Прешерн, Тито 1950, Шаховска олимпијада, 27. март, Десетогодишњица Народног устанка у Србији, Црној Гори, Хрватској и Македонији, Падобранско првенство, ЈУФИЗ ... Југословенски филателисти су и сами стрварали максимум карте као што су: Партизански мотиви, С. Марковић, Вук Караџић, Његош, Славенски конгрес као и за поједине редовне марке.

Од краја 50-тих до почетка 70-тих максимафилија је била запоставњена и ретка су издања максимум карата у реализацији филателистичких друштава, док су појединци у том периоду успешно реализовали максимум карте, пре свега са митивима флоре, фауне и знаменитих личности. Продор максимафилије у Југославији извршило је ДП '"Југомарка" почетком осамдесетих издајући за поједина издања своје максимум карте, мада нека од њих не одговарају прописима ФИП.

Нови подстицај и шири развој максимафилије у Југославије пружила је Секција за максимафилију на челу са Јорданом Пешевским која је основана 1986. године при филателистичким друштву "Космос" из Земуна. Ова Секција делује и данас на упознавању и ширењу информација о максимафилији .