Filatelista

6 SLOBODAN ŠOTRA

Prevashodni zadatak formiranih karantina i sastanaka bio je u funkciji sprečavanja prenosa zarazne bolesti, odnosno obavljanje predviđenog sanitarnog postupka nad ljudima, robom, poštom..., prilikom ulaska na štićenu teritoriju. Zvaničnog propisa o pravilima rada nije bilo, srpske ustanove od početka preuzimaju i dosledno sprovode postupanja koja su primenjivana u “Zemunskom kontumcu“{(srpska Uredba doneta 17. 11 1839. i 19.7.1841.god.; Zbornik zakona, knj.I, str.163; ı knj.II, str.31-120).

Pravilo koje se odnosilo i primenjivalo prilikom sanitarnog postupanja sa poštom, pristiglom iz turskih zemalja, sprovođeno je sledećim tehnikama:

– pismo je otvarano bez oštećenja voštanog pečata pošiljaoca, kadeno (dimljeno) nad supstancom koja je isparavala, posle obavljene dezinfekcije pismo je zatvarano voštanim pečatom karantina ili sastanka, što Je ujedno opravdavalo razlog otvaranja pisma i bilo oznaka – potvrda o izvršenom sanitarnom tretiranju,

- pismo je perforisano (bockano) bez otvaranja, kađeno (dimljeno) nad supstancom, po okončanju postupka dezinfekcije na pismo otiskivan negativ-pečat karantina ili sastanka kao oznaka - potvrda o izvršenom sanitarnom tretiranju,

- kombinovana tehnika, pismo otvarano ili perforisano (bockano) bez otvaranja, prskano ili potapano u dizinfekcionu tečnost (kiselinu), zatim na odgovarjući način obeležavano - kao potvrda o izvršenom sanitarnom tretiranju.

• Karantini i sastanci u funkciji poštanske ustanove Karantini i sastanci pored osnovne (sanitarne) funkcije dobijaju ı ulogu poštanske ustanove za obavljanje saobraćaja sa turskim zemljama. Etapni vid prenošenja najčešće je korišćen u međunarodnom poštanskom saobraćaju preko sanitarnog kordona. Po pravilu službe, obaveza formiranih ustanova je manipulativno postupanje sa svim dolazećim i odlazećim poštanskim pošiljkama, na pomenutoj relaciji. Obaveza se sastojala:

- za dolazeće pošiljke: primanje (preuzimanje) pristiglih pošiljaka, sanitarno tretiranje (sa obeležavanjem izvršenja) i ekspedicija ka odredištu u Srbiji. Korišćen je etapni vid prenošenja iz praktičnog razloga (brzine prenosa pošiljke), jer Je potrebno vreme za sanitarni tretman ljudi (tatara) bio duži nego za pošiljke. Tako da su donosioci sa turske teritorije (tatari, surudžije, kuriri...) pošiljke predavali srpskim karantinima, sastancima i time na njih prenosili obavezu daljeg postupanja sa preuzetim poštanskim pošiljkama,

- za odlazeće pošiljke, iz Srbije za turske zemlje, primenjivan Je isti postupak (kao u prethodnom slučaju ) samo bez sanitarnog tretiranja.

Ova manipulativna postupanja karantina i sastanaka, u funkciji poštanske ustanove, obavljana su koordinirano sa ostalim ustanovama za prenos po Srbiji 1