Filatelista

Geneza manipulativnog postupanja sa poštanskim pošiljkama u obnovljenoj Srbiji (1804-1840)) 7

stranim tatarskim službama za tranzitnu poštu. Bilo je pravilo da se zvanične pošiljke (domaće-strane) redovno i uredno predaju tatarima (domaćim-stranim) ili surudžijama, za dalje organizovano prenošenje do krajnjeg odredišta.

Važila je obaveza manipulacije i sa privatnim pošiljkama, koja su preuzimana, sanitarno tretirana (sa obeležavanjem izvršenja) ı predavana privatnim prenosiocima (sahije, privatni kuriri...) za dalje nošenje.

Korišćen je ı direktan vid (bez etapnog prenošenja) međunarodnog poštanskog saobraćaja preko sanitarnog kordona: za važne zvanične pismene poruke, novac, dragocenosti... Prenostoci pošiljaka tzv. međunarodni-tatari bili su dužni, bez izuzetka, da “izdrže karantin“. To je značilo podvrgnuti se sanitarnom tretmanu za ljude u određenom vremenskom trajanju, posle čega - ako zaraza nije uočena - “karantin” je izdavao pismenu potvrdu na ličnost (“feda ličnosti '), što je bila dozvola za ulazak ı dalje kretanje po Srbiji; slična potvrda izdavana је 7а sve stvari i robu koju je tatarin sobom nosio (“feda espapa“). Za poštanske pošiljke koje su direktno prenošene (tatarin ih lično prenosio preko kordona) primenjivan je isti postupak sanitarnog tretiranja kao ı u etapnom prenosu, posle čega su obeležavane — kao potvrda o izvršenom sanitarnom tretiranju.

Obeležavanje pošiljaka otiskivanjem voštanog ili negativ-pečata imalo је dvostruko značenje: (a) potvrda sanitarne ustanove, što je značilo: “čišćenje izvršeno, dalji prenos po Srbiji dozvoljen”; (b) oznaka ustanove koja je izvršila –· tranzitno-poštansku manipulaciju, odnosno označava mesto gde je pošiljka ız Turske preuzeta ı ušla u srpski sistem za prenos pošte. Najslikovitiji primer su pisma sa rukopisnim obeležavanjem izvršene manipulacıje (1831.god. koristili su tzv. “privremeni“), citat upisa: *“Prešlo preko kontumca... (sledi naziv, mesto ı datum)“.

Prema tome, može se zaključiti da su karantini ı sastanci kao srpske državne ustanove bile zadužene za organizovano obavljanje sanitarno-poštanske manipulacije.

• Lokalni sanitarni kordon (lokalni karantin)

Pojavom kuge u Srbiji 1837.god., prenetoj iz Turske, varoš Jagodina kao žarište zaraze postaje centar preventivnih mera sa ciljem da se ostatak zemlje zaštiti od epidemije. U Jagodini Je odmah uspostavljen karantin, celo područje biva opasano naoružanom stražom koja je sprečavala svaki prelaz stanovništva (pod pretnjom izvršenja smrtne kazne na mestu). Nije poznato da je objavljena uredba-propis o postupanju u nastaloj situaciji 1837.god. u Jagodini. Zna se da je Knjaz lično obišao zaraženo područje ı naredio primenu potrebnih mera zaštite. Za sprovođenje uvedenih mera bio je zadužen Avram Petronijević (član Sovjeta) uz pomoć dovedenog doktora Nađa (iz Zemuna), o čemu je Knjaz bio redovno izveštavan iz Jagodine (A.S.,Kk.XII.1002).