Filatelista

kada žig nema deformiteta. Iz Tablice T IV DBa 1-30 (strana 43 i 44 citiranog teksta) jasno se uočava da je žig bez deformiteta prisutan u početku korišćenja - od kraja maja i uglavnom juna i jula meseca 1916 godine.

Deformisanje prvobitnih žigova je rezultat procesa starenja gumenog žiga na koji su, u opšetm slučaju, uticali: materijal od koga je žig bio izrađen, priroda mastila, neposredna okolina, korišćena (mehanička) sila prilikom udaranja žiga, kao i intenzitet i vreme korišćenja. Iz navedenih primera se nedvosmisleno može zaključiti da je stepen deformisanja određenog žiga direktna funkcija vremena korišćenja, odn. što Je vreme korišćenja bilo duže, deformacije su bile veće. Kako mehanička sila korišćenja pri stavljanju žiga i intenzitet korišćenja ne mogu biti predmei analize kao stohastičke pojave, a uticaj neposredne okoline (temperatura, vlažnost, količina svetlosti) bio približno isti za sve korišćene žigove, analiza starenja gume je vršena samo sa gledišta korišćenih materijala (2, 3). U daljem će se pod materijalom podrazumevati materijal kojije bio korišćen za izradu ovih žigova i odgovarajuće mastilo. Materijal korišćen za izradu ovih cenzurnih žigova bila je guma na bazi prirodnog kaučuka.1 pored toga što su korišćene različite boje mastila, najveći deo se odnosi na mastila crne i ljubičaste boje. Sastav crnog mastila za žigove definisan je u osnovi mešavinom glicerin-alkohol-voda sa gvožđe-galatom, koji mu daje crnu boju. Boju ljubičastom mastilu daje više ingredijenata: metil-violet, fuksin, gencijan-violeti sl. (4). Sastav jednog od mastila iz raamatranog vremena definisan je sledećim odnosima: jedan deo anilin-violeta + tri dela glicerina + četiri dela alkohola pomešanih sa tri dela gumi-arabike i šesnaest delova vode. Ovakvi sastavi mastila su odabrani tako da obezbede najmanji uticaj na kvalitet gume pri dužem korišćenju. Odavde sledi da je osnovni uzročnik promena osobina žiga sama guma od koje je izrađen cenzurni žig, jer se i korišćena mastila mogu smatrati konstantama u dosadašnjem razmatranju. U procesu starenja gume uticajni faktori su već delimično navedeni ranije u tekstu i čini se da fizički faktori, definisani silom, učestanošću korišćenja i vremenom korišćenja, imaju veći značaj od hemijskih. Ne ulazeći dalje u hemizam promena može se navesti da je rezultat procesa starenja gubljenje elastičnih osobina, otvrdnjavanje i nastajanje sipkave, ispucane povišine polaznog materijala, što potvrđuje napred izrečenu tezu.

Na osnovu svega iznesenog može se zaključiti da je veliki broj žigova sa deformitetom nastao kao posledica starenja gume, usled delovanja fizičkih i hemijskih i faktora i da žigovi sa deformitetom potiču od jednog jedinog prvobitnog cenzurnog žiga. Ovim su onda, uz određivanje i njihovih geometrijskih karakteristika, i dimenzije ovh žigova u potpunosti definisani.

Napomena: Kao merodavni datumi na koje se poziva u tekstu, uzimani su datumi sa žigova vojnih pošta, gde su bili čitljivi, u ostalim slučajevima je uziman datum sa poleđine karte. Literatura 1. Višacki V., Vojne cenzure 1876-1945, Filatelista, br. 221/222, septembar 1995 2. Greve H.H., Rubber, 1. Survey, in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Vol.23, 1993 Greve H.H., Rubber, 1. Natural, in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Vol.23, 1993

Bajc dr.S., Privatna razmena mišljenja