Filatelista

42 Posetioci izložbe mogli su slati i telegrame i obavljati telefonske razgovore u unutrašnjem saobraćaju.

Na poslednjem JUFIZ-u postojao je poštanski šalter, sa koga nije mogla da se uputi ni jedna pismonosna pošiljka, a o prijemu i da ne govorimo. Telegrami i telefon su mislene imenice. Poštanski šalter je služio isključivo za prodaju prigodnih blokova i upotrebu prigodnih žigova. Vidan napredak! Inače, povodom JUFIZa Xlizdat je prigodan blok i koverat prvog dana. Maksimum karte nije bilo. Urađena su i dva prigodna žiga, od kojih jedan (povodom dela izložbe u Narodnom muzeju) uopšte nije bio na označenom mestu, tj. u Narodnom muzeju. Izdavanje prigodnog bloka je lep gest, ali potpuno nepraktičan za poštansku komunikaciju. Dok marka može da se zalepi na putujuće poštanske objekte, blok je nepraktičan, a retko ko se odlučuje da cepa marku iz bloka. Tako blok ostaje samo u filatelističkim zbirkama, kao lepa nalepnica ili slika, dok pravu poštansku funkciju ne vrši. Treba razmisliti za sledeću izložbu, da li se opet orijentisati na blok ili je bolje JUFIZ obeležavati markom.

Ina kraju još jedno poređenje prvog i jedanaestog JUFIZ-a. Posle pedeset godina stepen interesovanja za ovakve izložbe kod nas je strahovito opao. Prvi JUFIZ, prema tadašnjim zabeleškama, posetilo je za osam dana oko 40.000 posetilaca (od čega veliki broj organizovanih kroz zajedničke posete) ili oko 5.000 dnevno. Ne znam da li je neko vodio računa koliko je ljudi videlo JUFIZ XI, ali po mom mišljenju nije bilo ni hiljadu. Razloge treba tražiti, između ostalog i u izuzetnoj propagandi koja je vršena za prvu izložbu. Pre svega, održano je preko 80 lokalnih i regionalnih izložbi kao uvod u JUFIZ, održano je oko 150 predavanja i instruktaže o izložbama i kako se za njih spremiti, organizovane posete đaka u okviru nastavnog programa (vanškolske aktivnosti), podeljeno mnogo malih poklona i za decu i za odrasle na samoj izložbi, a sve je to ispraćeno vrlo dobro od tadašnjih skromnih medija (nekoliko listova i radio stanica). Ima što šta da naučimo od prethodnika. Na žalost, posle pedeset godina nema aktivnih izlagača sa prvog JUFIZ-a. Da se prisetimo bar nekih: inž. Mirko Verner, Sergije Manželaj, Dejan Tubinović, Julije Korhec, Đorđe Rogulja, inž. Živko Miletić, dr Branislav Novaković, Dimitrije Janićijević, Đuro Nemet, Dragiša Marković, Nikola Stefanović, Boka Stefanović, Borivoje Mitrović, inž. Cvetko Jovanović, Milorad Marković, Delja Radenović, Radoslav Majstorović i mnogi drugi. Od 62 izlagača iz Srbije u klubu viđam još jedino Milutina Šafara, koji je tada izlagao marke iz Finske, ali više nije aktivni izlagač.

Verovatno bi neki pesimista posle ovih poređenja parafrazirao onu staru izreku i uzviknuo: "Filatelija je mrtva - živela filatelija!' Ja nisam pesimista. Naprotiv! Duboko sam ubeđen da filateliji predstoje lepši dani. Vidimo se na sledećem JUFIZ-u.