Filatelista

54

Iste godine »Imidž benk« izdaje »Imidž benk eksčejndž dajrektori« (Image Bank Exchange Directory) koji sadrži više od 1.400 imena i adresa svih korespondenata koji su sarađivali sa NYCS, časopisom »fajl« i svih onih koji su primali »Imidž benk«. Spisak je besplatno podeljen u stotinama primeraka umetnicima, umetničkim organizacijama i izdavačima širom sveta. Spisak je postao okosnica »fajl« časopisa, korišćen je u »Ko je ko u američkoj umetnosti« i »Ko je ko u Americi«. Ovaj je projekat objavljivanjem spiskova u velikom broju primeraka omogućio pristup širem informatičkom univerzumu profesionalne zainteresovanosti.

Veliki umetnički časopisi posvetili su članke ovoj novoj aktivnosti. Časopis »Art in Amerika« (Art in America) za januar/februar 1973. objavljuje članaka Dejvida Zaka (David Zack) »Autentični i istorijski osvrt na fenomen mail arta«. Žak koristi izraze »mail art« i mail artist« u opisivanju umetničke komunikacije, polazeći od aktivnosti kanadske grupe »Dženeral ajdia« i njihovih članaka u časopisu »Fajl«.

Clanak u dva dela: »Nova umetnička škola: dopisivanje« umetničkog kritičara Tomasa Olbrajta (Tomas Albright) u časopisu »Roling stoun« (Rolling Stone) objavljen 13. i 27. aprila 1972. godine, pobudio je široko interesovanje publike za mail art. Iznenada, svako može da zaroni u »Večitu mrežu« (Eternal Network) i da dobije spiskove onih koji se kreću u »Poštanskom podzemlju« (Underground Postal). Spiskovi se takođe mogu dobiti i na izložbama mail arta, u Fridmanovom časopisu »Nju York Correspondence School Weekly Breeder« ili oni koje objavljuje »Imidž benk« i časopis »fajl«.

Četvrta faza – ka mreži (Network)

Razni projekti, izložbe, časopisi posvećeni umetničkom dopisivanju, otvorili su pristup ka međunarodnoj razmeni umetnika. Rođen u zatvorenim krugovima umetničkih centara Evrope i Severerne Amerike, mail art se razvio i u Latinskoj Americi, Aziji, Istočnoj Evropi. On postaje 70-tih godina jedna potpuna umetnička forma koju praktikuju hiljade ljudi iz celog sveta. Tako je stvorena »Mreža« (Network) koja predstavlja jednu zajednicu u kojoj međusobni odnosi imaju primat nad umetničkim delima.

Proces ove poštanske aktivnosti koja je istovremeno i humana teško je definisati. »Večita mreža« je jedno neobično »globalno selo« otvoreno za osobe koje se retko sreću. Koristeći poštanski sistem još od početka 60-tih дода, „Месна птега« je uspostavila i druge mreže koristeći nove tehnologije kao što su računari, faks ili elektronska pošta.

Koncept »Večite mreže« Roberta Filijua i Georga Brehta ne daje prednost medijumu već koncepciji. Namera i ideja su značajniji od tehnike koja je samo sredstvo koje omogućava njihovu realizaciju. Suprotno pojmu remek dela kao ličnog dostignuća, »Večita mreža« privileguje dijalog, ili višestuku komunikaciju i zajednicu ljudi koji međusobno komuniciraju.

Izraz »Networking« koji ćemo koristiti odnosi se na aktivnu dimenziju interakcije koja postoji u »mreži«. »Networker« označava osobu koja je u mreži. Ideja mreže zasniva se na međuodnosima pojedinaca koji je čine. »Networkeri« ne šalju