Filatelista

51

Štamparska ploča. Za štampu je neposredno i blisko vezan pojam štamparske ploče ili štamparske forme. Svaki način štampe zahteva različitu štamparsku ploču. Današnja štampa obavlja se na ravnoj ploči ili na štamparskom valjku. Kod štampe u knjigotisku, graver izrađuje samo osnovni pečat i on se umnožava stereotipijom ili galvanoplastikom. Osnovni pečat utiskuje se u meki metal, vosak ili deblji meki papir, radi dobijanja negativnog otiska, odnosno matrice. Novoizliveni pečati, u takvoj matrici, spajanjem formiraju štamparsku ploču. Izlivanje ı umnožavanje u matrici legure olovo-antimon Zove se stereotipija. Matrice od voska ili metala potapaju se u galvansko kupatilo, gde će putem jonizacije stvoriti navlaku od bakra na matrici katode, identičnu sa osnovnim pečatom. Ovi se ispune legurom olovo-antimon i tako se dobiju galvanosi-galvanotipovi. Njihovim spajanjem dobija se štamparska ploča ili forma knjigotiska, poznatija pod imenom "kliše".

Za linijsku duboku štampu osnovni pečat se radi u čeliku-čelikorez, danas češće u poliranu ploču bakra-baktotisak. Crtež leži u dubinama ureza bakarnc ili čelične ploče, koja je u veličini marke. Matrica se pravi Jakim utiskivanjem u meki čelik, koji kaljcnjem očvrsne. Ponovnim otiskivanjem u veću ploču mekog čelika onoliko puta, koliko maraka treba da sadrži štamparski tabak dobija se umnožena štamparska ploča, koja kaljenjem postane čvrsta. Kod kamenotiska umnožavanje se obavlja pomoću naročitog papira na koji se prenosi slika sa litografskog kamena, a sa ovoga na kamenu ploču u boji maraka budućeg tabaka.

Sa gotovim pločama vrše se probe i korekture na celim tabacima, a potom se pristupa štampl1.

Štamparske ploče su ravne ili cilindrične, a veličina tabaka zavisi od mogućnosti mašine i cilja koji se želi postići. Tabak može da sadrži manji ili veći broj maraka, a u novije vreme štampaju se 1 tabačići, sastavljeni od jedne ili manjeg broja maraka, iste ili različitih vrednosti, u istim ili drugim bojama, širokih rubova sa prigodnim natpisima, a zovu se blokovi. Emituju se kao spomen ili prigodna izdanja, zupčani ili nezupčani.

LITERATURA

1. D. Đorđević, M. Kovačević, T. Tatić, B. Filipesko, V. Konstantinović: Tehničko-tehnološka priprema grafičke proizvodnje (štampa). Udžbenik II za IH i IV razred srednje grafičke škole;

2. B. S. V.: O raznim vrstama štampanja. "Filatelista", 1—2, 10/11, V, 1953. (Zmaj, Novi Sad);

3. Katalog poštanskih maraka jugoslovenskih izdanja, izdanje 1991. godine (Forum, Novi Sad);

4. V. Ercegović: Nešto o tome kako se štampaju marke. "Filatelija" 92-10, 159/61, XII, 1952, FSH, Zagreb;

5. E. Mueller: Kako sakupljati marke (treće izdanje, prevod), vrsta štampe, 63—75, 1959. (BIGZ, Beograd);

6. A. Petrović: Uputi u filateliju, izrada maraka. "Filatelista", 7, 222/24, II, 8, 248/50, II, 1950. (Zmaj, Novi Sad).