Glas naroda

51

ковал бити, а не да се, жто ио веде, мора родити у срећаи дан, ако хоће да буде срећан. У томе смо сви једнаки тто имамо сви једнаку слободу радити изаслуживати. Не треба дакле господу нападати само за то, што се тако зову, него за то, ако ништа не раде, ако глобе, ако отимају, њима ће бити све једно, зовите их паорима, а паоре госнодом. Али као што има господе лење и неваљале, тако има трговаца, мајстора и паора. Трутове треба напоље избацивати, па само онај, који ради, треба и да једе, а да не пита како се зове. Ако те какав надувен богаташ, или господин, иди занатлија, или паор преко рамена гледи, ти га и не гледај. Немој се ти једити, боље нек се ои једи, што га ти и не видиш. Буди равнодушан као онај оџа, коме рекоше Турци: Море оџа, не боје те се деца, а он им одговори, вала, не бојим се ни ја деце! За то нека поштени трговци не вичу: Сва је интелигенција 1 ) непоштена, а честити научњаци нека не говоре: сви су трговци варалице. Добар мајстор нека не презире ваљана паора. Паори нека не мисле, да су они последњи на свету, нека не намештају руку онако, да им прст мали дође доле, а сви други над њим, па да кажу, да су они тај мали прст, и да су им се сви на грбачу попели, иего нека је наместе онако полошке, па нека прстерашире, па ће видети, да је истина једанпрствећи, једанмањи, али је сваки за себе, сваки је свој газда, видеће, да сви морају заједно држати, јер живе на једној земљи, на шаци, па кад се један лосече и други пати. Доста је поштенима, да се са хуљама боре, не треба да се између себе кољу за празну титулу'), који је сталеж први, трговачки или други? Хуље навек једно уздруге држе. Врана врани очи не кона, па тало они и господаре, а поштењаци издиру. Ништа друго, да поштењаци имају толико зиања и памети, колико поштења, на да се сложе и изједначе бар толико, колико су прсти један другом једнаки, па ће доћи њихово царство, на ће сви бити међу собом браћа, неће бити ничије слуге и члађешине, него синови једнога оца, који је на небу и иа земљи.

О ПРАЗНОВЕРИЦИ (СЈ ЈЕВЕРИЈЕ). Шта је то сујеверије? И само се каже: Реч сујеверије састављена је из две речи: Всује: значи бадава, узалуд; а вјерије значи: ве1) Реч латинска; тако се зове она врста људи, која је разумна, искусна , вешта , дакле интелигенција не зову се само они, који су учили школе, него и они, који су без школа разборити и имају знања и искуства. 2) Реч латинска, значи : тачка, натпис , име , назив. Титула има свакојаких, колико год има врсти људи и госпотства, толико има и титула.

ровање, дакле обадве речи заједно значе: узалудно или празно веровање, веровање у оно, чега нема. Од кад је људи на свету навек је и сујеверија на њему било. Читава митологија Ј ), наука о боговима, римска, грчка и у опште свију других народа, није ништа друго, него гатка, лажна вера. Шта и шта нису веровали Грци, Римљани, а особито земља Фараонска, што је зовемо Мисир, Египат. Крокодил мачка, рода, гуска, све су то били богови њихови. Ерокодила су ноштовали, што су га се бојали, као што и ми држимо, да није згорег и ђаволу упалити свећу. Неку тицу, Ибиса, а то је Фела роде, поштовали су за то, што једе змије и гуштерове, па то се и до нас задржало, јер на селу држе, да је она кућа срећна, де рода на оџаку направи себи гњездо. Мачку су поштовали, што мишеве тамани, и то тако лудо, да је једно племе мисирско волело пре само пропасти, иего допустити, да се мачке нотуку. То је било овако: Зарати се то племе са другим једним. Непријатељ се досети, па сваки солдат ионесе једну мачку као Француски зуави на телећаку, ал' овимамачкене помогоше, јер ТГруси боме нису оне швабе, што њи седам иду на једног зеца, иа се нуткају, ко ће напред: ке ту Михл Форан, ту хаст гросе штифл ан (иди ти Михл нанред, ти имаш велике чизме), на им иеиријатељи не смедоше бацити стреле на њих бојећи се, да не устреле мачке и с тога се предаду. У Цариграду оиет и дан данас не сме нико убијати вашке, јер то турски закон забрањује. Римљаии су гуске, дакле највеће брбљуше на свету, држали за свеце, с тога, што кад је народ, који се зваше Гали напао на Рим, па стража на граду заспала, а гуске огласе, да се Гали пужају на бедеме, те се Римљани пробуде и нотуку Гале. Штогод је дакле човеку бидо на велику штету, или од велике користи, све се то за Бога поштовало. Шта више, много што шта су за Бога само за то поштовали, што га је ретко било видети. Тако је во, који је био сав црн, а само на челу имао белу звезду имао срећу бити патрон мисирски, па кад он цркне, о опрости боже, ко би се то усудио рећи, тај би главом платио. Еад он умре, онда ти читава земља жали, док се нов патрон не нађе, а кад се нађе, те луде радости, сав се народ дигне, те га с литијама и несмама и Факламапо вароши провађа. Бесно живинче не навикнуто на вику и дреку, скаче и отима се, а народ плаче, да је светац отвратио лице од њега, те пузи по прашини и пишти, да се до неба чује, молећи марвинче, да се смидује на свој избрани народ. Та писка обично још већма раздражи дивље мар-

1) Реч грчка, састављена из две речи: митос и логос ; митос значи, гатка. скаска; а логос значи реч, дакле приповетка, наука о скаскама — наука о боговима.