Glas naroda
81
д) ако би тео да подмити, или баш подмитио изасланике, који имају штету да процене. Чујући ово баћаШтева упитао ме је, Вога ти господару, неби ли ми могли така друштва основати, није право да наше новце у Пешту, Б.еч и Трст вуку. Ја сам му приметио, да така друштва народна у Францеској ,још од г. 1836., а у Чешко.ј 1852. постоје, и да суздравопон>икористна,јермногомањеплаћају а боље се намирују, и да би желети било, да час пре и у нас подигну се. Ја сам му још даље обећао, док доспем и промозгам да ћу му начин овог подузећа приопштити, пак ако узваља, покушајмо, а ако не, а оно ко зна боље, широко му ноље. Емил Чакра.
ЗА ПРОМЕТ II ТРГ0В1ШУ. II О III Т А Р И IIА. Иоштарина је за обично писмо, лакше од 1. царинарског лота: у месту, де се преда, 3 новчића; а изван тога ма куд ишло по држави Аустро - Угарској или у другу коју поштански здружену земљу, плаћа се од таког писма 5 новчића. За писма, тежа од 1. лота поштарина је двострука, од 2 лота трострука, и тако даље. А за писмо, које се пошље неплаћено (без марке), плаћа ко га прими, осим редовне поштарине још 5 новчића намета. Наштамнане ствари (неувезане књижице, огласи, позиви, цедуље ит.д.), завојем унакрст, на ком сме бити само адреса, ком се шиље, датум и потпис онога, ко шиље — плаћа се поштарине по 2 новчића од царинарског лота, а толико исто, кад се куд шиље т/роба робе какве ил еспапа ил мустре од какве материје. Али онај, ко шиље, мора платити ту поигтарину на пошти, де то преда, и речене ствари не смеју бити теже од 15 лота, нит је допуштено уз то и писмо додати. На 77 оштанске карте (кореспондонц-карте), које човек може слатиукоје место хоће до граница ове царевине — поштарина је 2новчића; али та карта не мора бити куповна, већ свак је може себи и сам направити па само нек прилепи поштанску марку од 2 новчића. На оваким картама можеш писати каквим хоћеш мастилом, ил ма и оловком. — Атрес нек је разговетан и карта да се не залечати. За писмо, кад га ко на пошти препоручује (рекомандује), и за које добија, кад преда, уризнаницу (рецепис) — плаћа се, ако је онај, ком се шиље, уистом месту, још 5 новчића за препоруку осим обичне поштарине, а изван места онога још 10 новчића, и за то се прилепи толика поштанска марка с оне стране писму, на којој је печат. Ако писмо шаље изван ове државе кудупоштанске здружене земље, не мора баш он плати за препоруку, већ онај, кад прими иисмо.
А ко год писмо своје препоручује, ваља да напише с оне стране, с које је печат, име своје и презиме и где станује. На захтеваае, дају се и признанице ловратне (ретурецепис), за које доплаћује још 10 новчића. Кад ко пошље распитивање (квестију) за писмом, плаћа 10 новчића, али, ако је уз то писмо, које се тражи (рекламује), дата и повратна признаница, ил онај, ком је нослано било, до одрећеног рока јави, да ганијепримио — ондасеништа неплаћа за квестију. По пошти се могу слати и новци ил хартије од новчане вредности: 1-во упутницом (анвајзунг-ом) до 100 ФОр. у свако место, у ком има аустријске ил угарске поште, т. ј. платиш на пошти иа којој хоћеш 100 ф. и уиутиш коме, куд си рад, а та иста пошта поручи тамошњој, да ономе 100 ф . исплати. У Беч или у Пешту може се упутницом наручити (т. ј. слати) до 5000 ф . аустр. вред. 2-го за упутницу се поштарине плаћа:
ДО
10
Ф.
Ф.
5
н.
ОД
10
11
50
11
11
10
11
11
50
11
100
11
11
15
11
11
100
11
500
11
11
30
11
11
500
11
1000
11
11
60
11
11
1000
11
2000
11
11
90
11
11
2000
11
3000
11
1
11
20
11
»
3000
11-
4000
11
1
11
50
11
11
4000
11
5000
11
1
11
80
11
3-ће упутнице оваке кад стигну, куд су упућене, ако иа њима није назначено да остану на пошти (посте рестанте), док онај сам не дође ио њу, на ког су атресоване — шиљу се овомеукућу, и потврђује на признаници, да је упутницу примио. С овом унутницом носле оде пошти, и она му одмах иснлати упућену суму. Упућену суму мора он подићи за 15 дана, од дана, кад је унутницу примио — иначе пошта је ношље натраг, од куд је дошла. 4-то а и телеграфски се може новац комо упутити, и то до 500 ф . ако само уистом месту, где се наручује, и тамо куд се упућује, имају телеграфске станице. За упутницу и за отнрављање на телеграфију плаћа се 10 новчића и колко буде за телеграм у 20 речи, до оног места, куд се унућује. 5-то писма, у којима се новци куд шаљу, занечаћена се нредају на ношту; а отворена се донесу, ако је у њима више од 100 Фор. па поштар избројивши новац, на очиглсд ономе, ко писмо с новци нредаје — сам га одмах запечати с четир печата предавачева а у среди печатом поштанским. За тако писмо нлаћа се поштарине прво, колко је које писмо тешко, па онда још једаред и по толико на вредност. 6-то шиљући куд новац кован било у писму ил у завоју (накет), кад се запечаћено на ношти предаје, ваља да буде: а) по поштанском пропису добро завијено и запечаћено, б) ако су банке ил артије од вредности, а оно треба да је писмо и посреди и с поља