Glas naroda

80

којн крстише и оне Србе, који су до тога, времеиа били не крштени. Али од то доба почеше Грци биватигосподари у српској цркви. Све обичаје своје унеше у српску цркву, и начинише и код нас разлику изме!)у свештеника и народа, направише у цркви једне господом а друге слугама; те тако је то чак до покојног Стратимировића, а Вог ме и до РајачиЕа остало, да су патријарси наши били као неке деспоте, те си морао пред њима метанисати као нред киповима, па и дан данас не можемо да поправимо, што су Грци унели квара у нашу цркву и дан данас важи оно што владике кажу више него воља читава народа, а то с тога, што су Грци дали владикама особита права, па се ови и сада на та права позивају. Камо среКа да смо их одмах но прстима чим су се у наше послове почели плећати, а као што су Срби били слободан народ, данас не би на свету било слободније цркве од српске, кад и овако што год је правде и слободе у њој то су све дела руку српских. Но да пређемо иа жупане! У то доба, док су жупани Србима заповедали, тукли су се Срби час са Бугарима, час са Грцима, Хрватима или Маџарима, тако да се готово може ређи, да друга посла нису ни имали него да се туку и крваве. За то време двапут је долазило дотле да Србија пропадне. Српсви госнодари у то доба радише као мува без главе, час бехупријатељиГрцимапаударашесаовима на Бугаре, час држаше уз Бугаре па тукоше Грке и то тако непрестано. Но што је највеНа несрећа по Србе била, то је што су се српски великаши сами међу собом клали. Онда се још није знало на чисто на киме остаје царство, на кад отац умре а остану два три сина, онда се ови отимају за власт и господство, те се тако излегу крвави ратови, крвавији иего кад се удара на туђина што нам она српска пословица сведочи: „Ео ти је ископао око? Брат. За то је тако дубоко." У таким ратовима десило се, да је жупан Петар ископао очи своме брату од стрица Брану. За време док су жупани Србијом владали ова се почела раснадати. Босна се са свим од н>е отцепи, на и Хрвати, који су дотле навек са Србима у љубави живели, почеше се тада од њих цепати и окренуше се Гиму, те допустише, да се у цркви укиие словенски језик и замени латинским. Нуз то Далмација имађаше за себе краља, па тако је сваки са својим крајем господарио. Тако је зло прошао српски народ с тога, што је био раздељен на многе стране, најеимао само себичне господаре, који су се међу собом клали, на у том раздору час Грке час Бугаре у помоН звали, те су тако дали овима прилику да се уплећу у срнске послове и довели земљу до крајње пропасти.

3А ПРКВРЕДУ. О асигурацији. II. Будући да се често кииге иалази ове године, то баћа Штева сваки дан ми је на врату, папита,шта ће ако га лед нотуче? Ја сам му одговорио: Да најпрво де је асигурао изиште две цедуље којима се штета иријављује (бсћа<1еп Апгеи^е). Да те цедуље иснуни или даде испунити с тим, који дан је лед био, шта је уватио, и колика је од нрилике штета. Ако није штета у жетви, или баш пред жетвом, он да може на наплаћивање четриаест дана причекати, ако је пред жетвом или у жетви да ома даље ради, само да у гувно пре четрнаест дана неувози. Преноручио сам баћа Штеви, ако би га лед удесио, да своју нггету добро промери, па и са баћа Васом, Јованом и Данилом разговори се шта је и колика је од прилике штета, ту одважно определи, и нри њој стално остане, а не чивутски од двадесет на десет спадне, јер и асигурацији са чистим поштењем тешко је веровати. У случају да баћа Штева не би нристао на иогодбу, и тело би се, да се његово умали. То муостаје сљедеће чинити: а) Ирепис од заиисника ома узети. б) Једнога ваљаног и иоштенога брата радина замолити да њега заступа, другога ће асигурација изабрати, а ова обојица трећега, који ће ствар решити. Они морају на место изићи, де се је штета догодила, и тамо је нрегледати, акобисе и ови несложили, онда баћа Штеви остаје оба записника иоднети: или суду де сиада, ако је населу, или магистрату, акојеувароши. Ја сам му даље препоручио, да гледи свакојако да до суда недође, јер он ће вавек горе проћи, из узрока, што лако може крмача натрчати памастпревалити, коју је он однео данамаже, ако већ мора што чинити, нека понрети, да ће их у новине метути, које асигурацији може највише нашкодити. Ако би се с друштвом погодио, од дана иогодбе за четрнаест дана најдаље мора му се исплатити, ни ио часа даље немора чекати. Ако би крупа два иут исто парче потукла, онда вреди последња ногодба, н на ону прву штету има му се само донлатити. Баћа Штева ми је приметио, да имаде случајева, кад асигурација неће никако да наплати. Ја сам му одговорио, да само у ови случајеви ненаплаћује: а) ако је то исто поље на више места асигуривао. б) ако је то ноље крупом побијено било пре него што је асигурао, а није у полици пријавио. в) ако у иазначеној полици није истину казао. г) ако је штету од крупе учињену отимице повећао (марвом изгазио или батином омлатио).