Glas naroda

Јер му овде не иомаже! Слободни су евж што греду, Робови се презиреду, „Ох, песииче, бог те видео , Камо земље те?

Камо угла, камо вута, Де та среНа зре?" Ако ј' није бог створио Моја несма сме. јован Јовановић.

ЕАО ШТО ЧЕСТО БИВА. ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА. од С. В. Поиовнћа. (Настављено.) V. Уз онај маленн стол, уз кога је на молбу Јелкину села госнођа Стана Пејићева да мало вечерају, добио је места и господар Лука Дабић баш до Јелке, и није пронустио да изјави ужурбаном господину Зуквићу, да је астал постављен само за троје, и да је место тесно, те је ЗуквиП нашав се тако унебраном гроафу, ретерирао с не малим једом, те се сад шеће по празној сали. „ЛуФтира" се човек. Најлепши део игре већ је да како прешао. Јелка се клела, да она није никако уморна и премишљајући, шта јој је у кадрилима и котиљону а нешто и при керу наказивао господар Лука, молила је тетку за допуштење, да сме пити бар чашу воде, кад јој веЕ није слободно узети „пехлу Фроренеса" или ладну лимунаду. Тетка се даде умилостивити и господарЛука оде по дужности да донесе од носластичарке чашу дедене воде. Време његова одласка употребила је Јелка, те разабра у шаптању од тетка Стане, да је Лука уважен трговац који ради са свачим, понајвише с новцем, да има и лепу куБу, богато намештену, да има коње и каруце а што је најновије и најглавније, да му је пре неки дан умро богати стриц у Трсту, који ннје имао деце, па је све и сва оставио Луки Дабићу и да се већ поговара, да ће Лука да прода кућу и све што има у В. па ће да иде у Трст или У Беч да тамо живи. Јелки је то било доста и сувише. Срце јој је живље закуцало при помислу на оно што јој је Лука говорио у игри. Тетка иије ни слутила шта кипи у њезиној нећаци. Она се бринула да ли је ко унео Макси воде уз постељу, чисто је стрепила, да ће се старац као редовно пробудити да гуцне коју кап — па ће тек онда осетити да му нема његове бабе дома. Чисто се већ кајала, што је дошла на бал, ал шта ће кад је морала за љубав великој девојци. Вечера их про|>е у обичном разговору. Кад јегоспођа Стана навалила да се иде кући, увиђао је и господар Лука Дабићда је време, ма да би Јелка још да остане само на „осми квадрил," ал Дабићу је ишло у рачун да буде воља госпоће Стане —јер кога је молити, није га срдити. Пејићкина су кола била одоцнила а Дабић је употребио ту прилику, дао је упрегнути у своје каруце и био је сретан, кад му

је госпо^а Стана дозволила не само да их отпрати до куће, него да их сме у недељу и походити. Кад смо се ми вратили у салу свеће су већ биле догореле. По буџацима је дремао по неки брат што је повукао мало више него што је могао понети. По патосу лежали су дроњци од балских хаљина, и по неко угажено цвеће. У гостионици је брујала циганска банда, пред њом су поскакивали иеколико веселих балџија а сад већ и они иза^оше на улицу да се с виком и дреком попрате, допод прозоре својих љубазницада им праве јутрење „нохтмузике." Такојебио ипрошао овоГОДИШЊИ први српски бал у Б. (Наставиће се.) Р А 3 Н 0. Мађарски слисатељ и новинар Мавро Јокаји радеЕи 27 г. на књижевности дао је публдци своја дела и новине у 652,100 комада. Нубдикаје платила за ове списе 1,523,650 Фор. Од тих новаца платио је Јокаји својкм сураднидима 252,800 ФОрипата, својим цртачима и резачима 43. 800 Фор. за своје шаљиве новине „Иштекеш" за жиг и поштарину платио је 72,000 ®ор. За иолитичке новине „Хон" 146,000 Фор. Он сам је добиокао списатељуиме свогатруда 24 6,2О0 Фор. Остали 748, 950 Фор, потрошено је на штампу, хартију, на издаваче и књижарске и скупитељске рабате. Колазапсе. Пеки промуНурнинемацизумеоје кола,којаће на гвозденим шннама — вашке вуИи. у место коња. У така кола могу сести 12 особа а вашке се неће напред упрезати него 1е бити под кодима „потпрегнуте". Веде да је 6 енажних паса довољно, да кола крену ивуку. И у морској води нашло се злата ал тако мало да Ее се тешко на!и какво друштво да га у велико испира јер у 20 ц. морске воде једва има један гран чиста злата. Пешта Будим су у великој неприлици што немају довољно леда. Варош Пешта довози за своју велику кланицу лед жељезницом чак из Чежке, Тиродске и Карпатских језера. Силан миш се појавио у средњо сојшочкој жупанији и тако љуто накотио, да је потро све усевепо некодикомиљанадалеко! У Америци постоји друштво женскиња којима је задатакда никомпревенчањанедадупољупца. То друштво што јеу првомзаносу бројадо хиљадама чланова, спадо јееада на 3. сдовом три члана! Остали су се сви одали староме греху и певају по нознатој арији: „И кад љуби — добро љуби!" Барон Бежан један од ређих мађарских родољуба оставио јеи српској цркви у Сечују 1000 Фор. Русија оружа и оправља у тишини своје градове. Кронштат се раширује. Пред градиНем цара Павла I. диже се нова батерија са 6 оклопних кула и на то је утрошено 3 мидиона рубаља. У Севастопољу се шири и дуби лука, да могу у њу пристати велики морски бродови што се граде у Николајеву. Удазак у то пристаниште тако1)ер се утврђује. Споро напредује утврђивање Кијева, требаИе времена док се подигну околни градиЕи. Брже иду цослови у Керчу. Где се жељезнице укрштају дижу се уставе и јаки градипи.

ШТА БКВА 110 СВЕТУ. У Загребу је умро Максо Прица предстоЈник оделења иравосу!ја у земаљској вдади. Покојник је био родом Србш. Био је најбољи јуриста у цедој земљи и једнако су га полгтоваде све странке ради његовог огромног знања и неокаљаног карактера. Посланици дадматинског сабора протестују против гласања њихових изасданика у бечжшрајхсрату, целаземља осуђује то гдасање, јер је љиме окаљан поштен образ народа.