Glas naroda

ручује Др. Радић у „Тежаку" ово поуздано средство: На 10 ока воде узми 1 оку зелене галице (витриола из дуБана,) баци га у воду, добро измешај, да се галица сасвим истопи и том водом поспи она места, где је вилина косица обрасла. За неколико сахата видеЕеш саме танке иструле кончиЕе, који немају више никакве снаге. Та места прекопај ашовом и засеј новим семеном. На пескуши је вилина косица жута, а на иловачи је зелена, ту јој боље прија и ту ће требати више галице. ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. = У Н. Саду 8 марта. Прошде недеље беше право пролетно врезге. У петак имадосно Јгепу кпшу пролетницу. НоКни мразеви су изосталп. У природи терасве бујно. Пољски послови напредују. по виноградма .је почео радЈерсу ветрови часом сасушиливлагу. По извештајима судеКн стоје усеви свуда врло д о б р о. У цедој земљи очекују б о г а т у жетву у ш е н и ц и п реппцл. Вода у Дупаву једнако долази. Мост нам је ономад неком лаЈом оштеКен али је веК и оправљен. Пепгтански вашар. Са пештанским вашаром, штоје ове ј недеље отпочео. задовољни су горе. Промет у мануФактурској робп је умерен, штНаља трговачка иду добро. Од земаљских пропзвода пролазе добро мед, восак, стреш, детелино семе, пек- ј моз. Ннсу задовољни са тргом у вуни и у сировим кожама. Житна радња: На изванскпм пијацама траје добра воља у радњп. Цене скачу. У Енглеској је чврста воља, цеио ! старе. У Немалкој су цене нрема предпрошлој недељп скочиле. ; У Холанду скаче жито а раж пада. У Паризу пада цена брашну. На пештанској пијаци било јепрошленедељевише , робе те се претеране цене пемогоше одржатп. Путовн су се поправили а економн су се пожурилп да продаду што су сачували овом добром ценом. У почетку прошле недеље куповали су млинови живо пшеницу те су цене опет скочнле са 5 — 10 нов. Пшенице је прометнуто до 100,000 цената. 3 / !5 Марта бележисмо ове цене: 86 И. 7 ®ор. 90 нов. — 8 Фор. 85 = и. 7 Фор. 80 — 90 нов., 84 М. 7 ф . 70 — 80 н. 83 ф . 7 Фор. 55. — 65. н. 82 и. 7, ф . 40 — 55 н. 81 п. 7 ф . 25 — 40 нов. Све по цолценти и за готово. Узанс-шеница за на нродеће била је ночетком недеље 7 ф , 60 н. а остало је концем недеље на 7 ф. 45. нов. у нов 7. 50 у роб. У новој узансшеници за Септ. — Окт. малп промет ценом од 5 ф . 67. нов, у нов. а 5 ф . 69 н. у роб. — Раж слабо иде по 4, ф . .25 — 30 п, но 80 М. Узансраж остала 4 ф . 30 — 32 1 /, н. Јечам је добро пролазио, прометнуто је до 15.000 меца за млату и храну. Еао цене бележимо, Јечам за млату 3 ф . 5, — 20 н. јечам за храну 2 ф . 85 — 90 нов. по 72 М. 3 о б налазн лако купаца по 1 ф . 65 — 75 н. по 50 П. али је изглед да Ие јако скакати. Кукуруз је скочио са 5 н. Банатски је по 3 ф . 55 — 60 н. Пештапски 3. ф . 50 55 н. Закључено је до 80,000 за пролеЕе по 3. 65 — 66 н. Радња са евињама : Промет се ограничио на обичну потребу. У Штајнбруку су се послови брзо обављали јер су се трговци спремали за ведиковарадски вашар. Велико варадски вашар оставилп су овога пута најзнатнији трговци и гојачи врдо незадовољни. прво што је са 3 дана ранији но обично, почео а друго што је маае на н. дотерано но што је тражено. Хрђаво уравени годпшнаци пдаКани су по 30 — 35 ф . а бољи што су од 1 — 1 % године по 50 — 55 ф- Фор. Мезехеђешки спаилук добпо је за 1006 добро урањених годишњака 53 вор. по пару на пустари и тако је постигао нечувену цену. Штајнбрупгке цене: Угарске и Србијанске од 280 — 340 65.29 ! / 2 31 н, штакле 28— 29 н. експорт 31. н. (Све по 800 №. на животн 4%) Дотерано: из дољне Угарске 6110 к. изВрдеља 120 к. из Србпје 1670 к. из Влашке 520 к- са села 80 к, угар.

жељезницом 1100 к. свега дотерано 9600 к.Отерано: угорљу Угарску 210 к. у Беч 3470 к- у Праг 930 к. преко Одерберга 960 к. преко Боденбаха 950 к. за Будим-Пешту 2160 к. транзито 590 к. свега 9270 к. остало је на пијаци 51,970 к. од тих 18,010 к. у акционим оборима. Радња с разнин цроизводима. Маст по 32 — 33 Фор. Сланина 29 ф : свој 20'4 ф . Шљиве скачу. Продато 3000 центи босанске у бурадма по 12 — 12'/, ф . у врећама по 11 ф . Лопшји мед по 18 — 18 % ф . за бољп ишту и 20 ф . Восак иде по 83 Ј / 2 — 84 ф . За пекмез се чисто отимају али га слабо има добар иде по 15 — 16 У 2 ф. Старог трогодшпњег] прометнуто 60 центи по 8 ф . Паприка 31 — 34 ф . турска по 29 1 /, У сировим кожама је радња врло:

И м а н е Нма пегде српске земље, Ту су људи, — нису свеци Нису свеци — ал су људн ... Једна пм им је света вера, Што и' ближе Богу пење, Вера им је чиста душа, Члста љубав и ноштење Држава је крепка, јака , У њој не ма себичњака, Нша много , — а то мало, Што и' врашки ланци стисли, Разбију се о врлину, Јер веИина врло мисли, На престолу, кој' се шгје Подигао у виснну, ВеК на земљи, де је јаче, Де је јаче и сталније, У средини мо(» народом Пустио је чврсто корен, Еа од бога да је створен На престолу владар седи, Пзабран је једногласно Да довека срећно влада, Али владар пије грешан, Онје анЈо, — зове с' правда. Па како је народ среКан! Ту не проси нико ништа Што је чије то се даде Са правдиног светилишта. Ко лењује тај гладује, Па од глади, презрен, скапа, А ког' немоК једном свлада Тај од општег живи рада, А ком' није мрско дело Тај поднже ведро чело Бере пдоде радње своје, Што заради његово је. Ту се незна шта ј' сдобода, Јер се не зна ни роб шта је, Свако ј' чувар обште среће, Најмљенога не лознаје. Ту с' не дају ником венцн, Свако ј' дужан честит бити,

г д е ... *) А што кије злочест, подао, Зато с' не сме поносити. Ту су старци учитељи. Ал у сваком срце ј' младо Ту су млади ученици, Јера свако учп радо. Ту су стари, ту су млади. •Тедна браћа. равнн људи, Јер се свако за свакога, За напредак онштн труди Фала богу, код све туге, Кад још таке земље има, Таке земље, земље срнске, Што је понос Србма свича, Ох, како је српска мајка Овде днчна, овде врла! Ох, како је стара жеља ћилим среће разастрла, Па по њему Српчад млада Нграју се у слободи Свако тп је ведро, смело , Што с' у овој земљп роди. Ох, како је српска мома Овде чиста, овде мила, Како ј' верно српска љуба Српског војна загрлила. Овде нема љутн гуја, Да те грпзе, да те трује, Што је врло то је свето, А што ј' свето то се штујвј Ту је срећа она права, Сам ју Србин себи кује, А благосдов ту је божи, Јер га народ засдужује. Њива ј' златна, лоза родна, По лугови тице поје: Ај, уживај, драги брате, Што год видиш све је твоје! Над народом не ма звера, Нит у њему лицемера, Нит ко вара нити лаже,

*) Из књиге:Све дојакошње песме Змај Јована Јовановића књига I оригипа.ше. Издала српска народ. задружна штампарија у Н. Саду. Стоји 80 новч. —