Glas naroda

а обоје не налазу за вредно да науче и да се дзју научити, како се одхрањују, како се васпитавају деца. Свако то мисли да то иде само по себи и да то и не треба знати и умети. Отуда је толико хр^аво васпитане деце и узалуд се после кука за блудним сином и несретном кћери, за наго се родитељи туже на њихову црну неблагодарност — свему је томе узрок да родитељи нису љубили децу своју, јер да су их у истину љубили, старали би се и да их честито васпитају. Где се муж и жена волу ту се и слажу, а гдесе слажу, ту се из те ме^усобне љубави роди живот међу њима, која годи и прија целој породици, те ова цвета и напредује. Кад су муж и жена у љубавимили имсе и њихова куЕа, ретко избивају из ње, труде се и паште да је у свему унапреде и добро управљају, старају се да им се деца добро васпитају, настојавају да им мла^и у куЕи верно и вредно врше поверени им посао, клоне се нереда, избегавају излишне трошкове, не расипају, хватају крај с крајем, штеде и остављају на страну а са свега тога из дана у дан боље стоје, чувени су, виђени су, признати су. На жалост бива и тога, да кад је и момак на женидбу и девојка на удају не гледе на то, да ли су једно другом слика и прилика, не есапе да није шала век вековати, него заслепе око спољних ствари, око лепа лица, око пуне кесе. Не мотре на то, да ли ће се у нарави подударати и слагати, не познају се пре нег што се венчају, него се узму онако на сумце. У животу не бива као у сватовима, у колу, на забавама и весељу. У животу има много озбиљних дана. Еад се већ посрче медена ракија па настане озбиљно живлење, до!ју муж и жена мало по мало до уви$ења, да је наишао враг на равола. Нису се узели што су се волели. Он је охладнео, њојзијесвеједно. Испрва сенеразуму. Ночне једно другом да преговара а за мало па падне и која опорија. Отуда се излеже несло^а и инат а после и хрЈав живот. Наскоро осете то и деца а не сакри се то ни пред млађима у кући. Деца и слуге уобичаје хрраве наваде, свако у кући расипа, пљачка и граби себи; што падне прихода то плане као на ватри. Кад недостане — удри узајимај. Дуг је зао друг а вересија гола ши^а. — Мужу је кућа сва црна, механа и каФана су му уточиште, вино и карта разбибрига. Жена дере такође у страну. Образ и поштење под ноге па аљку на батаљку. Беже једно од друго, кад се састану удри у инат а често једно другом у косе. Еад већ догрди оно хајд на конзисторију, троши на парницу и на развенчавање, кућа је пала, породица је пропала. Два богаља изродише читав низ богаљева и патника. Из таког хрђавог живота ако и не доТ>е до распуста обично бивато, да се красни муж спанђа са каквим туђим женским чељадетом а и Дора наТје себи Мартина, те тако обоје метнув образа под ноге, изложе себе јавноме руглу, па их напослетку презиру и пљују њихова рођена деца.

У честитој кући, где се родитељи волу и децу своју добро настављзју, ту и деца љубе родитеље своје, јер им нежност, којом су се они од колевке старали за њих, улева љубави и поштовања и деца осећају да су дужна, да врате родитељима све оно што су им они чинили. Из тога се после рађа то, да су деца послушна родитељима својимаи кад ониостаре и изнемогну. На међусобној слози и љубави браће и сестара, својте и родбине у кући почива задовољство, мир и снага породице. Сложна браћа кућу куће а несложна је обарају. Сложна браћа и сестре љубећи једно друго потпомажу једно друго, па је онда свакоме и свима добро. Где нијеслоге међу браћом, ту није ни ни благослова а ни напретка. Млога је наша кућа пала и пропала што се браћа нису лепо слагала, него су устала један на другога као крвни непријатељи. Не треба никада да заборавимо причу о оном оцу, који је на самртној постељи сазвао децу своју око себе па им је редом пружао сноп прутова да га преломе. И кад га нико од деце не мога да преломи, раздреши онсноп, и прекрха један по један све прутове безпо муке. Ево видите рекао им је умирући, ако сте сложни нико вам не нахуди, слогом стејаки, као што је ипруту снопујак, а одвојител'се једно од дрЈгога, крхаће вас, ломиће вас као ништа. И тако смо ето видели да кућа у којој се разумно ради и мудро штеди, у којој родитељи љубе децу своју, у којој се муж и жена волу, у којој децаљубе и поштују своје родитеље, у хојој су и ме^собно сложни и погодни — та мора са тих врлина цветати и напредовати.

0 ВАСПИТАЊУ. Једна шкодљива навика. Децу одгајати и васпитати није тако лако, као што млоги мисле, и кад би људи о том били сасвим уверени, онда се не би сваки пачао у васпитање деце. Али на жадост бива у животу баш напротив, јер сваки мисли, да је кадар учинити, што ће будућем човеку бити од користи, па вели: „Кад је мој баба мене знао васпитати, ваљда нисам ни ја лу!)и од њега, Ево ме, па шта ми Фали? Нека буду и моја деца као ја, па доста је. А што ти научењаци тамо пишу по књигама, како треба децу васпитати, то јане читам,јер ја то све знам боље него они." Тако ћемо чути, где млоги говоре и мисле; па тим начином ограде се они за навек зидом и запуше уши према свима наукама и терају ствар по старом. Кад само помислимо, колико се човек мора да мучи, док одрани какав цвет, или какву животињу. Еаколи се то брине, чува, негује, како се то пази на ветрове, тучу, мраз, јаке кише и т. д„ само да не шкоди биљкама! А код детета? Млоги га пусте, што но реч, као тикву низ воду, па шта му бог да. Али онако