Glas naroda

203

Мрзса је заражљива кожња болест (оепа,) с којом је свакад скопчана и грозница. Она се смести у еожи, те ова изгледа као да су је бухе изуједале. Пре но што навали овабољкапојавесе неки знаци по којима се може свакад поуздано знати, да Ее да дође оспа. Деца се најпре сневеселе и не радо се баве с играчкама за тим се узнемнре, смуте се, изгубе апетит, зевају често и туже се да имају муку и да их боле стомах. Где што хоЕе и да бљују кад што поједу. За тим наступи грозница с тресавицом, коју замени ватруштина и то се чешБе повтори. Деца се сад туже на главобољу и костобољу, тако да би помислио да је права зимница грозница. Али види се по томе да није што не попушта него бива све јача и јача. Кожа је сва зажарена а неБе да се зноји; језик побели, само је на врху и на ивицама црвен. Јака жеБ почне да мори децу, те сваки час ишту напитак. Очи, које су до сад биле зажарене поцрвене јако, почну да сузе и дете их окреЕе од светдости, капци почну да се надимају а нос се заптије и из н-ега потеку бале као оно у кијавици, само што још јако сврби те га деца сваки час тару. Нгутањебуде отежано јер се запали ждрело као укзјавици, теглас дечији промукне и наступи кашаљ, који траје још дуго иза болести. Ако је грозница јакадеца суубуни и могу да добију грчеве. Ок петог до осмог дана појавиЕе се оспа. Дете осети најпре свраб у целој кожи за тим почињу излазити пегице, најпрена челу, по бради, по носу и образима. То су мале црвенкасте пегице, једна од друге одлучене, и само мало узвишене над кожом. За један дан, најдаље до сутра биБе их по целој кожи, и то у овом реду: најпре по врату, па по прсима, по трбуху па за тим по удовима. Пегице се брзо множе и сливају се једна у другу, те буду веће и тада су обично пупчастије, и имају облик полумесеца; али свакад остаје меЈу њима и здрава кожа само је лице пуно од оспе, те се за то и надује. За дан два остане оспа на једну меру, н с њоме стоји болест на једној висини, а трећега дана почну пегице да буду блеђе и да добију жуБкасту боју, а тиме и да попуштају други знаци болести. Иза тога почињу да се љуште сва она места која су била осута, и то по оном реду, по коме је изилазила оспа. Сад опет почнње кожа да сврби, све донде док се оспа сасвим не сабуши и кожа не добије своју преЈашњу ириродну боју. Како почне оспа да се љушти, одмах попустеи други пратиоци болести и кад нестане трагод оспе болесник је опет здрав. Пела болест траје 10 —15 дана, а бива и слабије оспе, која прође и неостави за собом ни каква друга трага, до мало кашља. Из овога се види да је мраса обично безазлена бољка за тољудимисле о нојзи, да не заслужује ни какве пажње. Али и то нвје тако: може се лако десити. да праткоци ове болести постану опасни за живот. Нека

деца почну још испрва да проливаЈу зеленкасте изметке и ако им се скоро не помогне, угину за кратко време. Исто тако може навалити крв у мозак, и у плућа те изазватн погибелне грчеве, који уморедете и онда кад му је на руци најбоља декарска помоћ. Нарочито дешава се где што, да остане иза осне кашаљ, јер се излеже болест у џигерицама кад дете захдадни у оспи или кад сепочне опорављати, икашаљ у таквиМ приликама свакад може да умори. 0бично су последице ове оспе: запалење очију које још траје дуго пошто оспа про^е, за тим гнојаве ране на кожи, или ток из ушиЈ 'у, а нарочито кашаљ који Ј 'е испрва слаб, али, који за мало буде жесток и дете прелази у хектичаву болест; на послетку виђају се и шкроФле иза ове болести. Добро Ј 'е што наши родитељи чувају своју децу, док су у тој болести, али може им се пребацити, да је не чувају добро од заразе, кад јевећредња уоколини; иди кад већ преболу, неће још за неко време да их причувај'у од хдадна н влажна ваздуха, Јамачно што не знају, да је баш тада опасност за дете најјача кад устане из постеље. Што се тиче неге у болести, то ваља дете одма да иде у постељу, како се појаве први знаци ове болести, и да се држе топло све до краја, али не да утрпавају дебелим перинама, као што то обично бива, јер јака топлота ннје баш саветна у овој болести. Остаду децу ваља одмах оддучита из оне стаје где је мали болесник и не датн, да у кућу долазе туђа деца. Само тако може се предупредити редња. Собу не ваља јако топлити и прозоре треба застрти, јер су очи болесникове јако осетљиве. Лети кад је топло могу се пред подне и отворити прозори, адн тада ваља пазити, да болесник не буде изложен промахи. За пиће ваља дати детету устаЈалу воду, и само онда кад је гушобоља јача, појити га свежом, а где што и хладном водом. Уз то ваља да пијетеј од липе, слезовине или зове, и ако је кашаљ слаб треба у теј помешати мало арапске гуме, а кад је јак, по мало нишадора. Ако дете није отворено, ваља му дати клнстир од топде воде или теја од камиле, са мадо зејтина. Храна треба да буде жнтка и оброк смањен. Нудиља ваља да пази, да се дете кад нападне нањ ватруштина, те га узнемири, не открива а нарочито ако се зноји, јер може захдаднети и навућн зле последице. С овима простим кућевним средствима обично деца оздраве, ако навала није одвећ јака, а где се то деси, онде не треба родитељи да оклевају тражити своме чаду лекарску негу, да не жале, кад се деси какво зло, што то нису учинилн за времена. Еад се ољушти оспа, и дете устане из постеље, ваљагајошза који дан држатиу умереноЈ' топлој соби, и све мало навикавати на хладнијн спољни вабдух. Др М. Ј.