Glas naroda

204

ИЗ ПРИРОДЕ. Сунчана топлота и црне хаљине. Сунде и црне хаљине! Шта има сунце и његова топлота са црним хаљинама, а шта црне хаљине са сунцем? Мож' да имавише, него што би човек и помислио. Из својих црних хаљина можемо да научимо нешто доста важно, што нам згодном приликом може да буде од користи. Јеси ли, читаоче мој, опазио што на себи, кадсе у лето о благим данима и иначе обучеш у стајаће рухо — у црне хаљине? Је л' да ти је онда било веБма вруЕина, него иначе, кад си имао на себи беличасте хаљине, или у опште хаљине отворене боје? То си морао за цело опазити, само не внам, јеси ли размишљао, за што је то баш тако, за што црне хаљине тако да загреЈу човека, кад је хаљина хаљина, а сунце сунце. Вар су црне хаљине што друго од белих и беличастих? Свему је томе узрок то, што црна боја упија у себе више зрака сунчаних, него бела или иначе отворена боја, а што више зрака падају на којетело то Бе се то тело с отим више и загрејати. Да је то све тако, као што рекох, о томе се може уверити свак најлакше овим примерима. Узмимо две једнако велике крпе, ј едну белу или отворене боје, другу црну или угасите боје, па их обадве у зиму, кад сија сунце, ставимо једну поред друге на снег. Шта Вемо на то опазити ? Под црном крпом Бе се снег пре истопити и више Бе га се истопити, него под белом. За што то? За то, што је црна крпа упила више зрака сунчаних, веВма се загрејала, па је по томе веБма загрејала и снег под собом, него бела крпа. Зар би со иначе и истопио снег под црном крпом брже, него под белом? Из истог узрока истопиБе се зими пре прљав и укаљан снег по путу, него чист и бео на крову. Или да узмемо справу, којом можемо да измеримо колико је топло или хладно у соби и на пољу. Справа се у главноме састоји из затворене скаклене цеви, која има на доњем крају опет стаклену куглу. Та је кугла напуњена жввом и жива показује, како је топло ил' како је хладно. Што је топлије, то жива у цеви све више скаче, пење се у вис, а што је хладније, то жива све на ниже иде, пада. Справа се та каже „термометар" или по српски топломер. Садкад узмемо два таква топломера, па на једноме намажемо куглу чађу, а на другоме оставимо куглу онаку, каква је, те онда оба та топломера изнесемо на сунце, па шта Бемо сад ту опазити? Жива у ономе топломеру, коме је кугла намазана чађу, скочиБе на више, него жива у ономе топломеру, коме кугла није ничим намазана. Зар би то могло бити, кад не би чађава кугла упила више сунчане топлоте у себе, тепо томе и веБма загрејала живу, што је у њојзи, него она бела ничим не намазана кугла?

Видиш ли сад, да тако исто бива и сацрнимхаљинама? Црне су хаљине то исто, што и црнакрпа или чађава кугла. И оне више упију сунчане топлоте у себе, те по томе и веБма загреју наше тело, него штс би то иначе било, кад би биле на нама беличасте хаљине. За то лети, ако хоБемо, да нам не досарује вруБина, то Бемо се облачити у беле хаљине или у хаљине отворене боје, а не у црне хаљине или угасите боје. За то је добро зими у топлој соби седети у црним хаљинама, јер црне хаљине упију у себе вишв топлоте из пеБи, те нас по томе боље загреју, него друге какве хаљине. С почетка рекох, да се из својих црних хаљина можемо научити нечем, што нам згодном приликом може да буде од користи. Ево, шта раде изучени баштовани, кад хоБе да им воБе, особито позно, што пре сазре. Узму коју даску или коЈулетву, паих премажу црном бојом. Те црне даске или летве метну онда иза воБке с оне стране, куда највише падају сунчани зраци. Даске се и летвејачезагреју, паонда топлота с њих прелази и на воБе, те Бе онда брже да сазре. Ако воБке стоје поред зида или тарабе* онда не треба дасака ни летава, него се само зидилитараба премаже црном бојом. ***

ШТА КОЈИ НАРОД ЈЕДЕУ. Еад идеш са севера југу, то Беш видети, да народи све више једу биљке и воБе. Рус и ШвеЈанин, Норвежанин и Данац, Немац и Пидерлађанин воле месо; јужни Француз воле хлебац; Талијанац је задовољан са евојии макаронима (резанцима), својом полентом (Кашом) и својимзељем; Грк и Турчин такоБе мало једу меса, као год и азијатски ратарски народи; у јужној ИнБији милијони људи док год су живи не метну парче меса у уста, и живе понајвише од пиринча и зеља и од плодова палме и банане. Јужњаци такође мањеједу него ни северњаци, и лађе, које се спремају да путују,по данским северним морима, дваред толико хране натоваре» као кад у јужне, топлије земље плове. У неким приморским земљама рибе су најглавнија храна; оне су као нека средина меру месом и биљем и не хране тако као месо, због чега у неким земљама као посно јело важи. Животиња једе сирову храну; једе је онаку, кака је од природе. Човек зготовљава храну, дотерује је, соли је, бибери је, сипа у њу разна зачина, како би је начинио мекшом, укуснијом, и како би је стомак могао лакше сварити. Животиња пије само воду из извора, реке, баре. Иовек готови разна пиЕа, која му драже непце и живце. Животиња се не брине толико за храну. Онаједе I где шта наБе. Она се поводи за глаЈју, за нагоном. ' Човек унапред приправља себи храну.