Glas naroda

207

БЕЛЕШКЕ 0 СВАЧЈШ. Словослагање. Берлинске печатље сложиде су се међу собом и отвориле су нову печатњу само тога ради, да се сада сироте девојчице уче сдовослагању Оскудица радина начинила је скупоБу у овом, аупотреблење женске радње није нигде удесније, него у лословима, где нетреба млого снаге, као што је словослагање. Р-ђава калдрма. Француз Пнжењер Леон малоизрачунао је, да би Паризу за 8% милиЈуна Франака заштедило се на колима н коњима, кад би све улице Париске биле патосане ас^алтом нз травера. Колико се троши теја у Енглеској. Прошле 1871 године потрошено је у Енглеској 123,401.889 <Ш. теја, и на то примљено по 6 Фенига порезе 8,085.468 стерл^ на сваког становника пада дакле 3 3 / 4 ^-теја да је потрошио, то јесувише за овопрескупо а шкодљиво пиће.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. Шпиуш и друг. Снсак 6. јулија 1873- Кукурузе се више иетражи тако живахно као прво, које по свој прилпци одтуда долазп, што су си купци повише робе набавпли, те сада па назадовање цеиарачунајуЕ., само најнужнпје узпдају. Еосљедица -овоа млптавом односу робе јест та, да су цене збпљаза 5—10 н. сузбијене. Промет изнаша само 5—6000 вагана. Јечма нема. Зоб је у ирдо угодном мнен>у била, но од тога је миого из тезиуло, што су страном обилнији нривози бкли, а страном нгао је нитање на тај предмет понешто малаксало. то су и цен е за 10—15 н. назадовале, и даје се данас хрватсва и армичена босанска роба но 3. ф . 40, а босанска у транзпто по 3. ф . 50—10 и на бечки цент. Воде надају, ади су још добро бродпве. Време променљпво.

УАШ1ШГТ0Н Ж ЊЕГОВ ДНЕВНИЕ. 9ор$е Уашингтон, онај велики гра^анин и државник американски, био је славни муж, штојеимао главну заслугу, те се северна Америка ослободила од притиска Енглеске и као слободна, независна држава ујединила, даклем био је оснивач данашњег ујединења североа^мериканских држава. У рату против Еиглеза предводио 1е чете. Кад се свршио рат, преда управу опет у руке конгреса и повуче се у приватан живот. Њему су за његове велике заслуге по отаџбину више нут нудили државне награде, но он их није примио него је шта више снагу и све своје шање жртвовао отаџбини; а кадаму јењегова отаџбина понудила земље као имаовину, примио је тај поклон само под тим условом, да се употреби за школе и за јавну наставу, Јер је био скроз уверен, да народ само школом постаје срећан и напредан. Он .је основао прву велику школу у северној Америци.

У своме тестаменту је завештао: да се сви његови робови ослободе. Уашингтон је у свима прилнкама и неприликама остао Американцу узвишени узор правила републиканца. Он беше човек од дела, пун одважности, али поред тога беше праведан, и своје је послове мирно и умерено отправљао. Све што год је радио мирно је промишљао, нијепренагљивао, јер је знао, да то јако шкоди ствари; постојан беше у невољи, а још постојанији у среЕи, и храбарнабојноме пољу. Особито је пазио кога Ве изабрати себи га саветника. Он није био завидљив нити себнчан; беше искрен и поштен, савестан у својим дужностима а што је најважније, умео је сам себе савлађивати; према другима био је благ и пун призрења; онније знао за славољубље и охолост; сиротињије помагао; а пре свега био је срцем и душом одан слободи. И као такав Уашинггон је један од највеБих мужева свију времена. Вредно је да саоштим читаоцима, како је таЈ" велики и славни човек још као младић имао обичај, те је у свој дневник заводио све добре мисли, које су га занимале. Ако је у каквој књизи што ваљано и лепо написано читао, или ако је од паметних и искусних људи што племенито н узвишено чуо, одма је све то записао у свој дневник, који беше збирка умних шрека, дубоке истине и практичних правила. Ту је књигу свагда носио уза се, и његов је дух у војзи увек налазио пуно нове ране и поуке, која га је уздизала и крепила, и од свега одвраћала. штоје ниско и простачко. Ево дакле неколико његових бележака о понашању: „Еад до^емо ме^у људе, не треба ништа да учивимо, чим би повредили поштовање према коме у друштву. „Не спавај, кад други говоре, не седи, кад други стоје, не говори кад треба да ћутиш, и не иди даље кад други застану. „Не окреЕи ником лера, особито кад с ким говориш; не дрмај сто, на ком други чита или пише, не на наслањај се никад на другога. „Онима, којн отправљају какво звање или нмају какво достојанство, припада првенство сваком приликом; али ко су млади, треба да показују поштовање према онима, који су им равнобилипо роЈењу било у другим своЈ 'ствима. све и ако ови нису ни у каквом Ј 'авном звању. „Разговор са људима од посла нека ти је кратак и јасан. „Кад посетиш болеспика, не прави се лекаром, ако се у тим сгварима не разумеваш. „Оћеш ли ком« да што саветујеш или п риговориш, свагда најпре промисли, да ли да учинишЈавно или на само, одма или другом приликом, и какве речн да употребиш; ако га укораваш, не показуј ни труна од гњева. већ буди благ.