Glas naroda

213

не руке био ЈПајтлин, с гога ћемо и ми еио данаведемо нонешто нз његове књиге. „Ма како да је велика разлика паса у физичком одношају, па ипак је она већа у нравственом. Док је Један сој савршено глуп, други се напротив, може часком на свашта научити. Један се сој не може сасма потиуно прнпитомити, други опет необично лако; што једни мрзе то други воле. Пудла иде уводуиз властите жеље, гапицла хоће свагда кодкућеда је. В у л д о г а можете научити да јурише и скочи на човека, иудлу — никада. У ниједног соја паса нијетако јако развијено чуло мириса као у ловачког пса. Само једна Фелапаса, који се употребљују у лову на медведе, сме да му скочи ме|ју стражње ноге; само дугачки јазавачки пас — такса — за кога 6и рекао да му недостаје по средини још један пар ногу, сложен је тако ниско а ноге су му тако криве, да може да се завлачи у јазавачке рупе; он то ради с таком насладом, баш као оно кад месарски пас полети на свињу, теле или бика," ЊуФундленско псето не боји се курјака, с тога може да буде ваљан чувар стада; оно прекрасно плива, гњура и вади људе из воде. Жесарски се пас тако исто ваљано бори с курјаком, ваљано чува стадо, може да се употреби за лов на дивље свиње и на сваке друге велике зверове; он је паметан и веран је роб своме госи, ади неће у воду ако га не прторате. Њега кашто употребљују за лов, н ту се он, по законима психолођије, све боље и боље дотерује. Његова крвожедност да уједа, да пије крв готово је одвратна, а тако исто кидати и јести остатке животиња јесу му најр^авије особине. За хрт а хоће неки да кажу да је врло глуп, да се не даје васпитати, да неје веран своме госи, ал за то опет нриписују му понеке детињске особине: он воле кад аа туђинац милује; он се може научити цигло за лов на зечеве и за неке другеживотиње. Псиптичари, већ им и сам назив казуЈе наштосу одприроде способни. Пре него што ћете почети учити дресирати — псето, или сваку другу животињу, најпре ваља -да знате, нашто има највише воље. Волоњско псето често држе рад самог задовољства, — да ганосе на руке, да спава заједно сасвојомгоспорицом на дивану, да режи на стране госте, даје навек у соби, да пије с „милостивом" из једне чаше, и једе из једног тањира, да га од велике милоште љубе. Код ловачког пса хвале оштармирис, велику бистроћу, поимљивост и необичну верност своме госнодару. Тако је исто разумно домаће и чобанско псето, и врло су ваљани чувари. За шпицлу веле да је паметна, разумљива, живахна, умешна и хоће радо да огледа своје зубе на турем месу. Он Ј 'е ваљан чувар, али су понеки између њих зли и лукави. Еао одлична црта северног пса јесте ова: што је одан човеку; али не зна за госу, не боји се батина, ненаситан је. а међутим може

дуго да гладује. Доге су верне, ал не баш тако бистре; ваљани су чувари, давље и храбро скачу на дивље свнње, лавове, тигрове и пантере; они не маре много за свој живот; пазеинанајмањи знак свога госе, који им се да руком или оком, атим више на реч свога господара; могу се научити да јурише на човека, да се боре са двоицом, троицом, па и четворицом људи; она онда и не пазе на пуцање из пиштоља не маре за ране и разкинуте делове и страшно се кољу меру се. Они су веома снажни, могу да свале на земљу најенажнијег човека, побесне и дивље вепрове ухвате за ухо и држе чврсто. Него они су и послушни и бистри више него ли што обично мисле. Ван сваке је сумње да најннжи ступањ меру псима заузима мопс — род паса са пљоснатим и узврнутим носом. Он је заиста глуп: а тако су га направили људи рђавим васпитањем." (Наставкће се.) ШКОЛСЕЕ НАРЕДБЕ. III. 0 УЧЕВНИМ СРЕТСТВИМА. Свака срнска народна основна шкода треба да има следујућа учевна срететва: писмарнцу рачунаљку, школску таблу с правачником, шестар, стопско меркло; земску кругљу, и од земљописних дуварских зарата: планиглобе, каргу од Европе, од Аустро-угарске, нацрт од места са околином, карту од Палестине: слике за очигледну наставу и о струкама земљеделства и домоводства као и слике за библичне приноветке старог к новог завета. Варошке школе треба да имају још и неке природословне збиркеи најнужније Физикалне справице, карту за математички земљопис и таблицу за Физику. Што се ових учила на особ тиче, прописује се следујуће: о писмарици: да има по 4 таблице за свако писме, а свака таблица да јенајмање 5" висока и 3 %" широка; рачунаљке препоручују се каонајбоље оне, штоих прави Фабрика Хелцова у Оломуцу; школска табла треба да је с једне стране изленирата, ито: прва озго врста да је удешена за писање на 4 пруге, а растојање измеру двеју средњих пруга да је 2у 2 " а од ових до горње и доње по В'4"; остали простор од табле да је излениран за нисање на једној прузи, а ове да су по 4" једна од друге размакнуте; ради бојадисања табле да се начини погодба са столаром, да је дужан одмах оцрнити, чим почне белити, а за то да му се годишње одсеком шгаЕа; правачник (лењир) уз таблу да је најмање 3 1 / 2 и широк, а онолико дуг колико је табла широка, и да је оглав правоугао добро утвр^ен;