Glas naroda

212

храну у одређено време. Псету није путно давати ништа врелог, његова храна ваља тек, тек да је топла и то ваља да му се даје у чистим судовима. Ако једаред на дан добро нахраните псето, то Ие бити довољно; па ипак боље је ако га храните дваред. Јер ако га придвече ваљано нахраните, оно ће онда марљивије ноћу стражарити, него ли гладно, кога је лако подкупити. Свиод реда пси пију честоимного воде. Они је лочу језиком, кога некако тако савију да изгледа као кашика, а предњи крај нешто мало савијен. Сви пси ако хоће да буду здрави како ваља, морају имати довољно воде. У разним покраинама да боме да и пси једу различитухрану.Тако наприликуу Камчатци, иувећем делу Норвеђије пси се хране само рибом, а камо има доста грож^а, врло се лако навикну на њ, и јао после грожЈју под псећом правдом. Ето у Бордо-у, како прича Ленц, сваки винограџија има право убити свако псето, које се затече у винограду без наносника. С тога има тамо много вешала, на којима вешају такве „бездјелнике" — псе. Паево и у нашим крајевима по Угарској, као што причају,псинаносе многоквара виноградима. Ако се псету даје и сувише хране, онда ће оно онај сувишак закопати; т. ј. направиће у земљи јамицу, у њу мете храну, па све то поново покрије земљом. Деси се кад је гладно да се врати на оно место и на ново отвара своје сакровиште, али покашто оно заборавља место. Да би удалили из желудца остатке од костију, пси веома радо једу траву, и то оштру. Псето може превасходно да трчи и плива и шта више до некле и да се пуза, ну није му баш олако да се спушта без вртоглавице са крутихкршева. Његов је ход ускоеан, т. ј. по косом правцу, а то свако од вас може да запази, само мадо пажљивије нека ирипази псећи ход. Кад брзо трчи може да прави велике скокове, али не може на једаред да сезаустави нити одмах да полети на лево или на десно. Сви пси умеју да пливају, алинесви подједнако добро. Једни воле воду необично, други, на прилику размажени, боје је се на сву меру. Онипси који могудасе пузају махом се налазе у Африци. Тамо они врло вешто иду и на највеће и најодвесније кућне кровове и то без икакве плашње. Кад се одмара, псето или чучи на задњим ногама, или на бок, или — стражње ноге мете на страну, а предње испружиимеће међу њих своју главу; ређе се дога^а да ће и стражње ноге назад опружити. Велики, гојазни пси у лето најволе да лешкаре у ладовину и то покашто на леђа. Кадјехладно пси савијају ноге подасе, а њушку међу стражње ноге, —ионда изгледају од прилике, као клупче.Сви они воле мекану и топлу постељу; али ретхо трпе ма какав покрнвач илн бар навек промолењушку изпод њега. Пре но што ће лећи псето, оно се неколико пута врти и копа своје ноћно боравиште или

се бар труди да то учини. Пси воле да рију и то раде кашто предњим и сражњим шапама, ваљда рад забаве. Сви пси врло радо спавају и то много, али испрекидано; притом им је санак врло осетљив и немиран. Они често сањају, и ту они или машурепом, трзају се, или реже и тихо лаЈу. Пас од свега највећма воде чистоту; место камо се они држе, а навластито оно, камо санак бораве, ваља увек да је чисто. Они волу да се испражњују на чистине, особито на камењу, а покашто затрпају своје изметке околним ђубретомили земљом, набацујући је задњим ногама. Пас ће ретко проћи поред какве гомиле, камењ ;а, ћошка или жбуна а да их не примокри. По сведоџби Бинеја они почињу то да раде од деветог месеца. С тога врло се мало зноје, па све и да су богзна колико јако трчали, место тога кад се јако уморе а они истуре из уста језике. Спољна чула код паса оштра су; али нису подједнако развијена у разне сојеве њихове. Највише им је развијен мирис, слух и вид; и ту се опет једни одликују ваљаним слухом, други ваљаним мирисом. Мора се узети да имају и некакав укус, ма да га исказују на особити начин. Пси не могу да трпе оне утиске, које им и сувише драже њихове органе слуха. Они су осетљиви и спроћу светлости; ал за то опет најосетљивији су спроћу громких и оштрих звукова илн СИДОВЈ.ТИХ мириса. Дс.ето чим чујо да се звони или музику, одмах га нападне урлање. Нишадорни спирт, етар и томе слично доводе просто убеснило, ако им те ствари метете испод њушке. Б и ф о-о в а и ШиФО-ова проучавања јасно су показала, одколике је важности чуло мириса у псећем животу. Они узеше пашчад још на сиси и пресекоше им живац за м и р и с. Након тога пашчад су била по изгледу здрава; али не могоше да на^у материне сисе, и остаде само једно средсто — храниги их помоћу левка. Они су се мучили да сисају загрејану овнујску кожу, и онда су истом осећали да им је мати ту, кад су је се додирнули. Кад су почели да трче, чешће су лутали које куда а не могоше да нару своје боравиште. Након тога метали су месо и хлеба у млеку — ни додирнули их нису; после тога нису могли да разликују хлеб од меса, и истом онда су приметили храну, кад су је видели, по томе су их обмањивали нанајчудноватији начин. Ту их је опет много бунила топлота и важност предмета, на прилику суху говеђину несу ни додирнули, а лизали су своју мокраћу и изметке. Они несу осећали сумпорну киселину и друге силовите мирисе; од амонијака и етера кијали су много касније, него други пси. Кад су понарасли, несу се дружили с човеком — он им је био са свим стран. 0 унутарњем живовању паса могу се написати читаве књиге; с тога је и нгша тешко описати то њино живовање у кратким потезима. У томе је врдо срет-