Glas naroda

246

на сваку еграну од табака стану белешке бар од 5 ији б ученика. Примедба 2. Рубрике главног школског записника ово су 1. Име од места 2, име од школе. 3, текући број, 4, име и презиме од ученика место дан и година рођења. име ода и занимаље и куЕни број, б. искази о полажењу школе, са свим подрубрикама а. дан и година кад је аа, уписан за школу бб, исписан из школе-, 6. године од школе са две уздужне подрубрике аа, са означењем озго дневне озго повторне бб. [са 10 попреко линија означених бројевима 1. 2, 3. 4, 5, 6 за године од дневне и 1. 2, 3 за годпне од повторне школе и оздо сучар в. 4 рубрике за означење озго свега пута у школи аа, био бб, није био вв, то извинио гг. није извинио. г. Иекази о успеху у зњањима, са исто оно 27 рубрика уздуж као у дневнику и са истим оним натписима асамо са 10 линија у преко за означење сумара о успеху по годинама од дневне л повторне школе, и оздо еумара одсвега д. 5. рубрика за исказе о стању здравља, би- ј строВе. пажње приљежности и владања детиља. као у дпевнику са 10 упреко линија, као и за исказе под д. најпосле пошира рубрика за примедбеса опих 10 линија упреко, за уписприметаба по школскпм годинама. Све ове рубрике да се поделе на обе стране од табака. По што је нужно. да се ови табаци печатају то Ке требати да су и једне величине те за г 10 да се узме впсина за дневник бар 16" а по ширине 10" осим унаоколо празна места; а за главни записник да су табацивеКл. Записнида од свршена школска рада (конепект) у в.у се уписују само наслови од свега, шта се и кад из сваке науке у сваком разреду свргаи. Записнида ова води се тако. да сваки разред има за сваки прописани тколски предмет свој засебни лист. Уз ову запвсвицу да има свагда зготовљена бланкетаза увођење бележака при испиту, које Ее уводити или епархијски школски надзорник. или од школеког одбора одређени председник, ако неби било местн^га школског управитеља.

трговина и овртноот. Трст. 28 .јула (Извештај Петра Узелца) Са свих страна. и из свих крајева получени извештаји о успеху жетве и каквоЋе овогодишње, пшенице, као да Ее у неколико, и житиој радњи неки бољи правац дати. Ова година може ее скоро прошлој уподобити. само јеу томеразлика: што Пе Маћарска иБанат, као што званпчни извештаји наговешЕују. 2—3 милиона вагана пшенице. у ипоземство за извоз имати. и евоје требовање покрити. што се ипак с неким трговачким инвертарпма никако неслаже. — јер се миели; будуКи је раж у свој маћарекој врло непробитачну жетву и слабу каквоКу робе показала. да Мађарска. и Банат, и ове године на иноземним житним трговивима. заступљена бити неће. и да Ке једва домаКе требовање подкрпити моКи. У иноземству може еамо у брашну. оддомаКе шпенице заступљена бити. Ни у Русији неиспада жетва свуда пробитачно. као што се то очекивало. У Хереонском округу, и свуда на брегу азовског мора. исто округу одеском доТираспоља, Балте. Раздјелне. и јужном кроју Безаробије. изпаде жетва врло непробитачно, а то поводом у прошлом. и овом месецу нагло наступајуКе вруКине и суше. У осталим пределима Руснје, жетва је успешна, само каквоКа робе, није као што би требало, јер је вруКина и суша допринела, те се зрно. каошто треба развити неможе, $еК мршаво оста, тако да продаоци 112 фунти за овај меров неКе да гарантирају. Русија има Ке ипак ове године 50—60 милијуна мерова жита за извоз, и сва сего-

дина ипак као плодна назвати мож 1 . У Румунији хвале се с добром жетвом, само се на каквоКу робе шаље, јер је суша као и у Русији развијање жита препречила, а говоре, даје у Румунији и хр!ја на житу, пакости допринела. У Румунији и Анатолији, беше жетва слаба, а у Бугарској особито у Добруши, хвале се да је добра. У Калифорнији била је година врлоплодна, и јављају, да Ке 40—50 милијуна мерова за прекоморски извоз за Јевропу натргуробе бити. Оскудицеу житу дакленема Промет прошле седмице на овогодишњем тргу изнаша около 15000 мерова што је понајвише за овдашње силине, а нешто за унутрашност купљено; цене остале су исте, као и прошле седмице, и тако се држе и данас, само што за тешкуи здраву руску робу који новчиК више траже, гласа се, да је један терет 10,000 мерова одеске 114 Фупти по 9. ®ор. 60. пов. на три месеца времепа на шпекулациЈ у купљепо. Промет у кукурузу беше живљи, продато је свега около 23,000 марова за овдашње требовање. а нешто за приморје поводом гласова, да Ке владајуКа суша кукурузу нашкодити, јер из неки крајева јављају, да је суша, и вруКина, тога ради и увене приметљиво крешише, а за термипске послове знатно на више пођоше, јер неки вољу показиваше, за октобар и новембар 30—40 нов. више цдатитп, него што су цене данас 4000 мер. облигирано је за октобар 4,70. горни послови учињени су 4. 40—45 за 116 фунтп подунавске робе. Цене држе се дапас подунавско т. ј. галацка реба 4.40, 45 Ибраринска 4. ®ор, 40—50 за 116 оунти. Стоваришта у пшеницп поправила су* се, јер усамљенитерети из руских пристана стижу. Лађа „Милош ОбидпК" стиже овог часа у овд. пристан п донесе из таганрока 10,000 мерова пшенице. У Одеси товаре четири терета за овамо, а у Марлгјанопољу товари се руска лађа „КовачевпК" с 11,000 шпенице за овамо. Еукуруза има доста на тргу, ради вруКине изостају довози, јер је роба па дугом путу опасностп пзвршена, исамо се с паробродима преноси, што ради екупљег подвоза и нацене дејствује. Један терет безарабске ражи стигао је и ома непознатом ценом продан.

ш®длшетжж. Д и м *) Лулу пије Селим-паша, Љуби Билибар, Уза њ љуби кауркињу Свако по типар. Задимио Селим-паша Нештедвмице, На прозору дим се вије Чак до гредице. Двм на стаклу тамно пише, Чудновати шар, Мрке брке, мор-доламе, Дуги џевердар. „Погле, пашо, што се дело „На врх горама? „Мрки брци, мрко чело „Мрка долама!" *) Из књиге: Песме Лазе Костића. Набавити се може у срп* нар. задр. штампарији.