Glas naroda

252

је у тој макини пара, то је у нашем телу крв. Она је локретач делог тела. Дупља је срце; док се ово миче, струји, крв великом брзином по целом телу, греје га, храни га и оживљава га. Живо тело се миче — ради дневи ноћи: покреБуБи је, тако се троши и ту нема мира, јерваља дисати ако хоБемо да живимо. Као што се пара у макини троши, покреБуЕи је, тако се троши и наша крв мичуБи све удове нашег тела; оно што је потрошено у тим удовима, ваљада се занови, као оно кад се исуши маст у трупини од точка,што ваља да се изнова намаже. Крв струји по целом телу и занавља свуда, где год се што у радњи потроши, јер у крви има свега, што тело потребује. За то што у крви има свега, мора човек свашта даједе, почем се из хране прави крв. Ето даклезашто једемо да добијемо крви, да можемо да се мичемо, да радимо — да живимо. Хранаје дакле све оно, из чега можемо да справимо крв, а јести ваља од оте хране онолико, колико је нама крви од потребе, да зановимо истрошене делове нашег тела. Кад е овога гледишта погледимо на нашу храну иначин/како се хранимо, увидиБемо, датујошимамо дапоправљамо много које шта. Једни веле,једи меса, паБеш бити здрав,јер месо даје крви иснаге;други: мвсо је шкодљнво адрављу, јер изазивље свакојаке болештине, за то ваља јести само биља и варива. Међу тим видимо читаве народе, који се хране и овакои онако, па су здрави и чили, али ми видимо јоши то, да су они најјачи телом и душоми да производе највише, који се хране мешовитом храном. Алиовде не Бемо да истражујемо, како то бива, него само да речемо коју о начину, како се ваља хранити. Кад кажемо да се треба хранити у м е р е н о, то не мислимо на ону умереност, којом су сенегдахранили свети отци у пустињи. Ми се не хранимо за то само да живимо, него да можемо радити — производити. То је производња по природи нашој телесна и душевна, и биБе све то боља и снажнија, што је боља и удеснија наша храна. Отуд је дошла пословица, да човек важи оно, што једе. Храна се по својој нарави дели у јаку, која даје много крви, и слабу која се не може махом прерушити у крв. У прву спада месо, јаје и сир, у другу варива и зеља. Како се из хране прави крв, а ова опет промеБе у рад, то се разуме, да човек, све што ради више, мора јести, и више и јаче хране. Из изкуства веБ зна свако, да нам се једе више, кад смо се дуже мицали у ваздуху или радили, а на против не једе нам се слатко, кад у зимње доба лешкамо у собии не радимо ништа. Па сад упитајмо се, да ли сенашнарод храни према томе,» како ради? Не!Лети, кад врши тешке послове, он једе сух лебац и воће, које има слабо хране, а зими кад престане радити, он се храни свакојаким смоком. Последипа је тога,

да лети ислаби и не може да проивводи онолико, ко« лико би могао, да се храни добро, а зими се оболн од тешког јела и нерада. Лети кад му треба крви за рад, он троши од готовине и не занавља ништа, а зими кад му не треба много, он је справља. Да лн то чини онај, који мисли на праву задаБу храњења? Али баш за то што је тако, што сваки треба да се храни према потрошњи своје крви, не може бити речи о једнакој храни. Сваки треба да бира тако реБи своју храну; онај који је слабуњав и који ради много, треба да једе и чешБе и више; онај који је подебео а мало ради, да се храни рере и да једе слабију биљну храну. У сваком човеку има један показач, кад је гладан а кад је сит; тај је показач поуздан и само где што у болести хоБе данас омане. Њега ваља да се држимо, па не Бемо лако бити неумерени у храни. Он Бе нам казати, кад смо гладни и кад сити, кад треба да једемо, кад да престанемо. Истина, навика чини много, и ми можемо дотерати до тога, да онолико пута на дан осетимо глад, колико пута се обично обедује, и да према навици једемо много или мало. Али нас Бе вазда подсетити опште стање нашег тела а поглавито наш рад, кад смо добро нахрањени, кад нисмо. Опадали тело а радња иде тромо напред, то је знак да се слабо хранимо; буји ли тело, а радња нам досарује, то је знак да сесувише хранимо. Права мера лежи у среди: кад смо душом ведри, а лако радимо и д-урашни смо у раду, онда је знак да се добро, да се удесно хранимо. Хранити се умерено не значи дакле гладовати, кад нам се једе, као што се то негда мислило, него јести онолико, колико је то нама потребно у свакој прилици. Према томе може бити умерен и онај, који много Једе ако само много ради, много производи, а неумерен и онај, који живи што но веле „дијетно," кад не ради ништа, него лешка по ваздан на лењој кожи. Још ваља на крају да приметим, да се тело зими више троши него лети, и да за то можемо у зиму више хране поднети, него у лето, код једног истог рада. Др, М. Ј. ИЗ НАРОДОШСА. Чиме се који народ б ави. (Наставак.) Да ли даихназовемо ловачким народима ? Али они не лове плена, него обране ради и зато да дивље животиње истребе. Они живе од биљака, које се не сеју и које лако расту, понајвише од воБа. Они не једу животињско млеко нити месо, и не припитомљавају животиње. не истерују стадо на пашу, могли би их дакле назвати биљарима. Сви су народи, који од биљака, корења и плодова живе. које не сеју, не саде нити негују, биљари и