Glas naroda

разлнкују се по томе. шта аоји понајвише једе. Црњачка племена, која у средњој Африцд ме$у папагајима, змијама, тигровима и мајмуиама у најбујиијим и најплодиијам шумама налазимо, живе понајвише од воћа, за то би их могли назвати воБарима. Овај начин живота, који опомвње на првобитно живљеае првихљуди у рају, задржава људе на првом ступњу образованости, акога силом израјскебаштененатераш, те га не примораш да ради и да се у радњи из неџба. Да ј е то тако, доказују најбоље црнпи у средњој А#рици, који су кроз више хиљада година заостали на најнижем ступњу развитка, живеЕи у друштву мајмуна, на које и телом својим највише наличе, имајуВи скоро таку исту главу, врло дуге руке и ноге без листова. Што су купокљунке меру тицама, то су мајмуни ме1?у сисавцима, а црнци воћари меру људима.... Да пре^емо другим, ловачким народима, који су се у широким шумама под умерено-топлим поднебљем најрадије настанили. Ин^ијанци у стражњим шумама северне Америке спадају у ову гомилу. Они живе понајвише од меса животиња, које не тимаре него их у лову добијају. Сваки ловац треба за се и за своју породицу велики предео за ловљење, ако хоће да живи од сама лова, а на једној просторној миљи могу само неколико породица живети. Ловачки народи разделе се брзо по пределима за ловљење у више гомила, понајвише и у вородице, а нужда им је узрок, што имају по једну жену и мало деце, докле пастирсзи народи, имајуЕи обилно хране и употребљујући жене своје за радњу и многу децу рарају. Границе појединих предела за ловљење не дају се добро утврдити, те и дивљач не може да се на једном месту задржи;зато је распра неизбежна и никада се скоро не таложи. Довачки народи живе дакле међу собом у непрестаној кавзи, крњећи један другом имање и таманеЕи се ме^усобно. Што је мање дивљачи, тоје и распра жешБа а народајесвемање. Земљеделачки народи све их већма подседавају, те им се све веБма земљиште сужава. Шума, дивљачиловци повлаче се с краја у унутрашњост. Ни један начин живота не оштри тако чуствила људска; око, ухо, нос, нити челичи тело, као начин живота ових ловачких народа. У бојевима са Инђијанцима у стражњим шумама северне Америке, упознали су јевропејски насељеници ратоборност њихову, уверивши се, да ]е Инђијанац са својим простим оружјем много јачи од појединог насељеника, ма да овај има боље оружје. Инђијанац у свом лаком оделу тако издржи непогоду, као срна под својим покривалом; вид му је тако оштар као у сокола; он осети свога противника из далека као лисица, он се дошуња до плена тако лагано, као псето и кадар је од коњаника побеБи, кад га вијају, Кад би нам хтеоимогао приповедати о нарави и о начину живота животињског, 1ао што чињаше Абделкадер о лавовима у пустињи,

он би са стотину потањих цртица и нових боја попунио слику природну, коју су наши природњаци нацртали. Али му је изображење врло малено. Он само тело очеличи и чуствила изоштри, а то се после смртн му изгуби заљудство. Њихова мрежа, вигвам налик на тичије гњездо, њихово најбоље оружје, томахаг ни налик не могу се упоредити са нашим оруђима. Они непријатељу, када га победе, згуле кожу с гдаве и носе је као украс, као медаљу. Сама је природа одредила ловачке народе у Америци да пропадну. Та Бе иста судба постиБи и све друге народе, који се истим послом баве. Они нису били на корист људству, а за ово не Бе ни бити штета никаква, кад они пропадну. 0 воБарима казалисмо да личе маЈмунима, а инђијански ловачки народи налик су на грабљивце, на орла и сокола, на лисицу и лава, и за чудо је, да инђијански ловачки народи главом, а особито јако савијеннм носом орлу лнче. У истоме реду са ловачким народима стоје р и б а рс к и н а р о Д ;и. Они су послом својим за обалу речну, језерску, и морску привезани и веБ тога ради не могу намножити се тако као сувоземци. Но ови приморци не заслужују само својим особитим начином живота, него и с тога, што су они унапредили развитак рода људског, да им исто толико пажње поклонимо, као и сувоземцима. Као што су воБари налнк на мајмуне, ловачки народи на соколе, орлове и лисице, тако и рибари бавеБи се са рибама и другим воденим животињама овима слични постају. Они су на води тако исто окретни као рибе. Овде они заузну целу обалујезера. тамо се селе час уз а час низ реку. Тамо опет насељавајуБи се опашу острво или се даду за воденим животињама, те све даље иду у море, докле се осмеле, не отисну се од обале, уздајуБи се у среЕу јуначку и пловеБи од земље до земље по широком свету. Они нису само глатки као рибе, него и тврдокорни при отпору као стенеи нападачи, као таласи у мору. Море је променљиво и Будљиво. Данас је тако мирно и глатко, да се детенце може на обалимузабављати, а сутра се од срдње пенупш и све разорава; данас даје тако много плена, да се мреже издеру, а сутра не можеш ни клете рибице уловитн. Истина да је у мору силесија лова, али је тај горак са превртљивости морске. Од воде није опаснија воБару отровна змија, нитикрвожеднитигар, ловцу није «трашнији урлајуБи лав. Рибар, који од мора отима своју храну, мора разум свој изоштравати; да би живот сачувао, мора га сваки дан на коцку метаги. На мору налазимо дакле народа, који се не плтв буре. који су тако исто дурашни и отврдликаоиловачки народи. Ту налазимо људи, који не плегу само мреже, него и јаке ларе граде и с њима сеупупггају у страшну борбу са таласима, у борбу, у којој ее, глава губи. и какве нема на сухој земљи.