Glas naroda

265

] Гад би народ наш умео и мнмо аемлерадње што да 1 зривреди — онда, да богме, сила би мање шкодила та деоба нашем свету; напротив, село бисвако српе. коил'варош добијала деобом по једну нумеру више, наро) т; би тиме јачао. Али Ее доста времена проЕи, док с е наш свет толико унапреди, да узуме привређиваги и газдовати, као што се данас привре^ује и газдује у срећнијих народа, који земљт раде. Но ме се уздамо, да ће и у нас до тога доЕи, само дај божо среће и у народу слоге, да најпре до школа доспе'мо, које ће томе пута да прокрче. А међу тим ваља да се народ наш другим приликама послужи рад свога опстанка и користи. ј Е унапререњу томе за сад дакле много ће помо1и иоменуто комасовање земаља. Комање т више земље има, сад распарчетано, имаће је иосле на једномеместу, те ће моћи свој, билои најмањи домазлук прикупити и подићи. Де да ово изближе погледамо. Наш народ данас земљу ради понајвише с коњи; рогате марве све је мање и мање у нашихратара ретка је данас кућа, која истерује на орање потри, по четири плуга волова: деобом се куће растуриле. Нови газда у новој се кућици осамио; спао је на своје две руке и на жене своје сапаћенице. Не зна куд ће пре, да-л на угар, ил на орање за жито, ил на кукурузе; кад потоме догодине приспелетина опет незна где му је глава, куд ће пре доспети.Жена пак (па још ако је окупе ситна дечица) ил ће кућу држати, ил ће с мужем на радњу. Што се мора радити, то ни по јада, без тога већ не може бити, ал је много горе: што данас и сутра морана једанкрај хатара, прекосутра и наконсутра чакнатрећи и четврти. Јурећи марву сад овамо сад тамо на радњу, убије је тиме готово толико исто, колико је рга и убија радом, а слабом храном. Потребе су данас у ратара, далеко веће, нег што су пређашњих времена биле — ако, можда, инедруге, ал порција и остале дације зацело су веће, н§голи што су некад биле. Ваљало би дакле, окром што земљу оре и васеје, да запати и које марвинче: два, четири вочића, покоју кравицу, и бар по двадесет тридесет овчица, и тако даље. Где ће то данас моћи, кад мало у ком селу да има утрина за пашу; од ливада једва да је и трага. Дошао спахија, где је спахвјско, па подорао готово под крајни шор кућа; а на спахије као да се угледала и многа браћа општинари, те исто тако учинила. А кад је сва земља у газде у једноме комаду, па иоле удеси (као што је већим делом по Бачкој)своју одају, свој салаш — он ће имати и њиве за усев, и комад земље марви за пашу; начиниће тамо, насвом томе добру и мало кућице и других стаја за марву. Запатиће стадаистокесваке врсте, и без по мукеподићи, те се тако помагати и лепо кућу кућити.

Али, веле, б( >љез#мљепоб®р аћегоспода за себе, а изргане оставитк сиромаши. За вреднога и разумнога газду данас готово и нема сжабе земље; данас, кадсе може сваказешва нађубрита, нахранити, да род роди обилато, Но разговор о томе иде еасвнм на други лист. Штедња у времену јесте уз ломеиуте разлоге понајвећи, који ишт>е да се земље комасују. Узмимо н.пр. колиео времена ратар издангуби и колко марвусвоју убије, док увезохрану своју с те три четир њиве, са толико страна на гумно; док овај са своје раснарчетане вемље увози, дотле други на комасованој земљи. на своме салашу, и снесе крстине у стогове и камаре, и готово пола оврше — или и све оврше и извеје, ако ради справом што млати. А да у нашег ратара сила значи, моћи шго пре умесити хлебац од новине, ил с новом храном први изаћи на пијацу — то мислимо знаће многи, да му и не кажемо. Оволико имадосмо за први мах рећн о томе питању, које се јако тиче нашега народауови крајеви. Али — и овом приликом кад већ ето крају приЈосмо, пада нам на памет: коме ми ово пишемо? Они којима ми на првоме месту намењујемо, ни пети ах читати не уме! . . . Но ништа зато; омладини јеи у томе дужност, где год може, е кадгод доспе, да призове брата ратара, па да му прочата и протумачи, те осим другога да му бар воље отвори, како ће и сам о томебез предрасуде размишљати и у своју корист пресудит —1Л—.

ИЗУМЕТЦЖ НОВШЕГ ДОБА. Да проговоримо коју о томе, како је оно, шго су људи у новије доба изумели, утицало на образованост и живот људи, наиме што се тиче промета и трговине. Ко се год разумева у историји, које год настао те проучавао поједине народе, тај знаде, да путкојим је ходио развитак људске просвете, иде од истока на запад. На истоку је колевка човечанства, аиз Азије раселио се свет на прама западу на све стране. Док је у грдним царевинама, у Кини и Јапану, цвала и наука и уметност у велико, дотле је још поЕвропи владао мрак глупости и дивљаштва. Током времена оте се образованост из своје колевке и пође по свету. Земље и градови, који су некад били у цвету, опустеше и пропадоше. Кина се окорепила у троности, а Европа преузе да буде носилац напретка и образованости. Али струја образованости незаста, завунебеше уставе. Она се разли и с ону страну дебелога мора. Америка је ћерка Европи, али ћерка доре на екоро напреднија него мати и ко зна,да ли нећемодожи-