Glas naroda

300

рубрв разумемо наше обично шталско ђубре, које добивамо кад се измеша стеља и балеганаше стоке. Но кад узмемо ђубре онако, ко што смо муодредили значај, онда неможемо говорити само о марвеном руОрету, него морамо се обазрети на сва она творива, која можемо да унотребимо на поправку наших усева, сад било да ми та творива имамо у свом газдалуку, било да их купујемо и добављамо са стране. Кад овако узмемо ствар, онда Немо рубре да поделимо на пет врста и да говоримо о свим тим врстама редом. Те врсте биЕе ево ове: I. Животињско биљско ђубре п. Чисто животињско ђубре, III. Биљско 5убе, IV. Кемијско 1>убре. V. Минералско ђубре. Животињско-биљско ђубре. Овим именом зовемо ђубре кога наше газда најбоље поенају, највише употребљују и које је за наше газдинство тим важније, — што га добивамо ми од своје стоке а зовемо га шталским 1?убретом. Ово 9убре постаје кад се чврста и течна балега наше стоке измеша са стељом. Ретко бива да није измешано са биљским творивом, зато се и зове животињско биљско Јубре. Ово §убре утиче тим силније на умножавање родне снаге земље, што је марва од које га добисмо боље храњена и што је више гушљика у стељи с којом се измешало, као што смо се уверили из онога исказа о снази сламе. Снага овога ђубрета зависиод старости стоке, јер млађа стока више употребљује најважнија творива своје хране или пиће да њима крепи своје кости или да јача телом него она стока, која је ве5 узрасла и развила се. Млада марва даваВе нам дакле слабије 5убре, маторија снажније, све да јеједнако ранимо. За гра $ење костију треба марва ФОСФора, па зато млада марва троши више ФОСФора него матора, а фосфор је главна чињеница у роду наших жита. Теглећа марва даје слабије 5убре него марва што не ради, јер теглећа марва надокна^ује ону снагу што утроши у раду из своје пиБе, а кад из пиће или крме утроши најбоље делове а оно ће јој балегабити много слабија него у оне марве, која непрестано пдандује, јер ова вади из своје пиће само онолико, колико јој треба да живи и да успева. У музаре је слабије Јубре него у јалове краве. Најснажније је ћубре у гојеница и то с тога, што та марва добија више да једе, него што јој треба за живот и за- усвевање, те тај сувишак своје пиће иде које на гојење, које пак бива отуд рубре у те марве снажније. Да видимо сада разне врсте овога $убрета: а). Говеђеђубре. У овом ^убрету има 75°/ 0 воде, У 100 делова тог ђубрета има кад је свеже В дела гушика, 2у а дела ФосФорске соли 2 дела непелика и содика, 16 делова шљунковине или кремењаче. Лако се меша са стељом,

споро ври, развија мало топлоте, слабо губи угљеау ккселину и амонијак. Говеђије ђубре добро је за сваку врсту земље, не изветри тако лако, уплзв му траје по неколико година. Ваш стога што се не рачуни у жестоке врсте $убрета, не полежу жита ни онда, кадасмо малојаче ђубрили гове$ијим рубретом. Гове|)ије ђубре је дакле најдобротворнија ствар, којом газда може да поправи своје њиве. б) Овчије ђубре. У овој врсти ђубрета има 32 —43% сувих делова. У 100делова овога 1)убретаима 21 / 2 % гушљика. У овчијем ^убрету има дакле мање воде него у ђубрету ма које стоке што ждере траву. Отуда је овчије ђубре врло жестоко, зато сили жита у растење, те се бОЈати да ће жита полећи. Боље је овим 1>убретом |>убрити под усев што га пре сејемо, па тек иза тог усева сејати жито. З г сев коме треба кного гушљика успева врло добро,,кад је њива рубрена овчијим ђубретом. Ти усеви су репица, кукуруз, репа, кромпир и т. д. Ако хоћемо да се овчиЈе 1јубре добро измеша са стељом то не простиримо од једанпут многу стељу овцама, него боље по мало па по чешће. Ако хоћемо да се предупредимо, да брзо постајући амонијак не изветри, оно ваља да поливамо овчије ђубрб са у 20 делова воде растопљеном угљеном киселином, или да га посипљемо иловачом таван по таван. Ко хоће корисно да упогреби овчије рубре, нека га меша са говерјик ђуОретом. в). Коњско ђубре. у 100 делова коњскога ђубрета има 25—30% сувих творива, 5% гушљика. Зато је и ово ђубре врдо жестоко, брзо се згрева, ври и брзо изгоре а тиме губи много гушљика. С тогаје саветно мешати га с којим хладнијим ђубретом на ђубрењаку и ту га добро збити доле. Ко 1јубри чистим коњским ђубретом, добива много слаке а мало зрна и зато се може корисно употребитина ђубрење влажних и хладнлх иловача. Када се измеша са хладнијим ђубретом, можемо га корисно да употребимо ма на којој земљи. Што коњ једе више зрна, то му је у ђубрету више гушљика, то му је ђубре снажније и жешће. г). Крмеће 9у бре. У 100 деловаима 22—23сувих делова, има напрама других врста мало гушљика. Врсноћа овога ^убрета зависи од ране којом се рани крме. ђубре од гојеника наравно дајеснажније него|>убре оних свиња, коЈа пасу или која ждеру помије и бундеве. Ако крме ждере очињака и плеве, то не истроши сву своју храну (зато ваљакрмету зрно прекрупити) него му у балези преостаје зрна од свако1ака корова, а тимће њива ударити у коров. Зато ваља свинско ђубре носити или наливаде, илишто је још боље, однети га на ^убриште. Ако хоћемо да избегнемо ову незгоду, онда ваља крмету варити речену