Glas naroda

310

прашину посипљу после било приликом сејања за-; једио са семеном по њиви, или зими ил с рана про- ј лећа посипљу њоме слабачке усеве, и у једном и у другом случају користи врло добро. Животињска крв је врлоснажна,у 100делова крви има 14 делова угљика и 4 делова гушљика, али пре негошто Вемо да је употребимо, ваља да сеулеже и отруне, јер иначе кад је употребимо, сирову шкодиЕе. Ако хоБемо да накнадимо једном катастралном јутру онај гушљик, што је утрошило у један род жита и то фубретом од крви, то нам треба за тај посао 10 цената тог Вубрета. После уљаног усева треба нам 25 цената а после маунастог усева као грашка и сочива треба нам 50 цената ђубрета од крви. Са крвљу од од једног вола можемо да нарубримо 50 квадратних хвати. Из овога се види како би се корисно могла употребити она силна крв, гато је наши касапи узалуд просипљу. Е о с т је још важније ђубриво а наравно је да се кост неможе употребити у крупним парчадма, него се мора измлети тако реЕи прекрупити, да није крупнија него грагаак. Ово коштано $У(>ре силно припомаже биљци да гради своје зрно а то стога, што у кости има много креча, ФОСФора и гушљика. Коштано ^убре је корисно топлој, прлој земљи у којој има много песка и иловаче, са тога ђубрета усиевају класови дивно. У 100 делова тог коштанога брашна имаде 7деловагушљика, те с тога 4 центе тога коштанога ђубрета вреде толико колико 100 цената шталскога ^убрета. Еоштано,'брашно сипа се по њиви, када се сеје или руком или сејаљком. Припицано коштано брашно тако звани сподијум изгубив половину гушљика — вреди у пола мање и употребљује се на поправку шталскога Јубрета. Бнглези су први увидели колико вреди ово коштано 5убре, за то купе они кости по целом свету и доносе их на својим бродовима у Енглеску, те су тим ђубретом ђубрећи тако дигли родну снагу своје земље, да се може реБи, да је цветању њиховог газдинства коштано |>убре много допринело. Рогови, длаке, папци и копите, кожа или бољеда речемо све 5убре у наших табака, кожара, сапунџија може се употребити за снажно рубриво, само га ваља сабити на гомилу те изцробити на ситно, посипати га пиштавином па тек кад сазре, носити га на њиве. Но ова творива још је боље мешати са мешаним $убретом. III. Биљско ђубре. ВеБ смо једном рекли да отруло биље подиже родну снагу земље, говорилисмо и томе како се природа сама труди да богати земљу овим творивом а рекли смо да овај трулеж зове и црницом. Но човек не треба да се ослони само на природу да му она множи црницу у његовој земљи, него треба да се и сам постара око тога посла. Човек се стара

у том послу, када износи на своје њиве своје штал« ско 5убре али редак је гавдалук, где би залегло шталсло рубре и све оно Јјубре што га дојако нарерасмо и описасмо. За то ваља да се осврнемо и на биљско 5убре. Ту нам пре свегаупадау очитако звано зелено 9убрење. јер се ононајвишеупотребљује. А шта је то зелено рубрење? То је кад се млад, зелен и снажан усев, који још није понео зрно заоре, да му та заорана зелен у земљи иструне и користи усеву, који се за тим посеје у ту њиву. За зелено рубрење заорава се обично јесења репица, која се тога ради рано ееје, па кад одвркне на 1%—2 стопе високо те развије лист, до!>у те је тешким ваљцима испред плуга повзљају а за тим заору. За зелено Вубрење може се исто тако употребити и пшенпца, раж, јечам, зоб, проја, ељда и друга рана, али је ваља с ране јесени или с пролеЕа (према томе како с којим усевом имамо посла) врло на густо посејати па после, кад се усев добро развије, ваља га јуна или јула прво поваљати па после заоравати. И орање ваља исто тако изваљати че причекати док биље у земљи иструне као што ваља, па тек онда по други пут орати. Ако неотруне донде доклебиваљалодајеотр ло, онда бољесе окајмо двојачењанегочекајмоорањенод усев,текадбацимо усев, оримо у средњу руку, дрљајмо и изваљајмо. Ва ово зелено ^Убрење употребљује^се највише луцернска и црвена штирска дехе.шиа. Када се веЕ решимо да употребимо своју детелину за ^убрење, ваља, пре него што ћено то да учинимо, да је пустимо да толико нарасте, да буде згодна за преоравање, јер што је које биље лиснатије и што му је меснатија стабљика, то језгодније за зелено рубрење. Зато је најзгоднија прво и прво репица, и црвена детелина, ељда итд. Овим зеленим Јубретом тешко јеЕубритимршаве земље, тим земљама ваља прво шталским или минералским ђубретом помоЕи да до!ју мало на снагу, јер ово зелено Бубре користи само за годину данаи не утиче на потоњи усев. А друго, што је која земља мршавија, то Бе на њојзи бити слабији онај усев, што смо га наменили за зелено ^убрење а тај усев треба баш да је снажан, ако хоВемо да нам као 9Убре користи. За то тешко да Бемо успети, ако на мршавој земљи сејемо репицу за зелено ^убрење, ту Бемо се помоБи само сејањем ељде. Уљана или олајна погача такорер је снажно биљско Јубре. Снажније утиче на усев него зелено Вубре а уплив јој остаје за више година. У 100 делова уљане погаче има 5% гушљика. Ео хоће да је употреби за Вубрење,тај је напре самеље, па посипа тим брашњом семе приликом кад га сеје. Славни кемик Стекхардт уверио се опитима да 1 цента уљане погаче утиче на усев толико, колико 17 цената шталскога рубрета.