Glas naroda

311

Даље је и8врсно биљско ђубре пиварска млатаособито кад пиштавинок поливена иструне. У100 д 0 лова млате има 4% гушљика. За овако ђубрење употребљује се још и шишарица, кад су је табаци већ употребили; Јубре нз пивара и шеБерница, комина и т. д. У биљско Јубре спада и пдева, шаш, шевар, пилотина, једном речи сваки биљски трулеж, и ма да се и по себи може употребити за 1ју(>рен.е, ипак је боље, када се ово бнљско Бубрење помеша са балегом, те се у тој смеси употребљује за ђубрење, јер му је том мешавином уплив и трајнији и снажнији. (Наставиће се.)

СА БЕЧЕБ СВЕТСКЕ ИЗЛОЖБЕ. (Писмо седмо.) Еао што сам се обећао у прошлом писму — још и даље коју о 111ведској основ. народној школи прозборити, — то ево сада и чиним, — и то у толико радије, што ова школа заиста заслужује да је наш свет — још више пак браћа учитељи упознаду —и дегод могуће буде ваљало би настојати да се и код нас такове подижу и оснивају. Шведска школа саграђена је наравски на Вечкој изложби од дрвета и по облику налик је на Американску школу, — Околе ове подигнути су мали вртови пуни разна цвеБа и зеља за домаБу потребу, а свако Бе видити, да би ваљало и нужно било и код нас тако чинити. — У овим вртовима поучавају се дечица поједине корисне биљке неговати. — Код нас на жалост родитељи веле: не шиљем јамоје дете у школу да буде учитељу баштован, него да уча, —а када Бе ми дете тамо радитн, онда га у школу недам, нека код куБе ради! — због ових и оваких изговора родитељских и јесте она наредба о школски вртови, само гола реч на хартији, — авртованигде ни од корова. Из врта ступа се у ходннк, а из овога у предсобље. или боље реБи у собу где су силни клинови за вешање хаљина и шешира, —овдесе такође налази умиваоница и убрус за прљаве — и сваки који је руке успут упрљао, најпре се опере, па тек онда у школску дворану ступа. Ступивши дакле у училиштну собу, на први поглед видимо бољи поредак него и у самој Американској школи, јер осим школска намештаја: као разних слика, — још су и слике из природе — табле су од тако зване американске коже, — сунђера немају у место овога је налик на четку брисаљка од вуне начињена која се квасити немора, а брише боље него сун^ер — све друго је налик на американско као: сками]е,само;са врло мало разлнке — што у шведских — т. ј. горња писаБа плоча, даје се мало ближе себи повуБи — и тако онда се дивит и песконица укаже, ова се пак плоча писаБа све дотле неподиже док дете пише, — а кад је исписало. онда се иста

плоча мало гурне — и дивит с песконицом покрије, а плоча се с једним дрвеним клинчиБем запне — дете пак тада нема прилике ни с дивитом ни счим сиграти се и непазити; у ових скамија ладице су под кључем, где свако дете своје ствари закључати може док у врту ил на пољу ради, а направљене су за поједино дете. Што се пак даље у овој школи видети може, а које нити у Американској нити икојој другој школи то је, што ова школа има вазда справа за рачунање, — и почем се у Шведској рачуни по дециметарској системи предају, то су исте справе тако удешене, да се задати примери одма на истим справама очигледно и израђују. — Даље пак земљописне карте (мапе) удешене су тако, да дете четвороуголни папириБ на којем је име вароши написано, само узме, и на клин метални који је као игла — и који је на сваком знатнијем месту — вароши и варошици задевен (мапе су прилепљене на дасци) метне; — по овим дакле предавање земљописа у шведским школама одиста је најпрактичније. — Физикални апарати, у колико се физика у овим основним школама предаје, сви суистој школи у засебном орману стакленом намештенн.Што је још по најглавније у овој школи и што се сваком допасти мора, то је апарат за чишБење ваздуха, јасан знак и доказ, да се здравље најбоље чувати има — и да само здраво дете може учити и напредовати. Да застанемо мало код овог апарата, и да се запитамо, како је код нас и по нашим школама? ево како. — Има много и много наших школа да те бог сачува — прозори хартнјом излепљени — патоса нема, пеБке се диме да хоБе очи да испадну, кроз врата видиш у школи све и сва, па још декоји учнтељ жито и кошуље у школи зими суши — смрадда кад човек унутра уђе хоБе падавицу да добиЈе и т. д. — А општине запита Бе когод, зар се нестарају за исте? — хеј — хеј — општине!! — та оне се старају какве и колики број бикова да набаве, дадобре теоце запате, јер за ове се новци добивају школа, сљедствено пак деца, то су девета брига, а то су и трошак, па шта човек више около њих лебди и још веБма брине и троши, — ено им напослетку учитеља па нек се он стара, јер ои плату вуче! — дакле учитељ и нек учи, и нек нужна у школу а о свом трошку набавља — а јести? то ко веле, не мора се печења, него мало леба и лука!! И оваки заиста има млогих општина На жалост, — но није ми ни воље ни места овде сада говоригн о том злу, него прелазим даље на упочето. — У шведској школи се још и осим остаднх предмета, и војачко вецбање предаје. за које се у школи како пушке, бајонети, тако добош и труба налази, — а и ово је заиста добро, јер се дете још за рана научи оном, што га ни после као грађана мимоиБи не може.