Glas naroda

а поеле извешхааа одбор о томе у ирвој седници, лоја за тим буде. Од времена на време, кадгод на!)е за добро, прегледа у друштву с једним прегледачем рачунским књиге благајничке и благајну. Али он то може овластити на то и свога заменика; и Један и други извештавају после одбор шта су и како су затекли. '2. Главни секретар води записнике у годишњој скупштини, на јавним састанцима и у седницама глаЕнога одбора, и има сваки пут гласа обавештајнога и предлагачкога. Он води списак имена задругара, по реду како се ко јавио и примљен био, у књизи задружној; исто тако пописује и оне задругаре који помру или иступе, или буду одбијени, или искључени. Он издаје изводе из записника, саетавља кад затреба што на писмено задрузи, односно главноме одбору; он дописује с одељењима савезним. Он може бити уредник задругином листу. (Наставиће се.)

ИЗ ПОЉСКЕ ПРИВРЕДЕ. Како ваља ђубрити. VI. Мешано ђубре. Кад кажемо мешано ђубре, овда се под тим именом разуме она мешавина, која постане од земаљских животањских делова, животињске погани, биљских заостатака, ђубрета из Фабрика и т. д. а то ће реБи кад се еве то измеша, проври, па се онда изнесе на њиве. Ово мешано $убре је не само с тога важно, што у њему има свију оних творива, која су згодна, да множе у земљи црницу и која би творива отишлаиначе у тартањ, кад их неби овако употребили; него је важно и с тога, јер се ова врста ђубрета састоји већим делом из земљаних састојака, те је стогаприкладна, да стално измене и поправи земљиште. Ко хоће да има доста од овог мешаног §убрвта, тај нека носи у јаму за ђубре свакојаку нечист, пепео, гар, коров, стари малтер, креч, поган из прохода, пилотину, крв, длаке, блато, прашину са улице, ђубре у табака и ћурчија — све је то добар прилог за ово мешано ђубре. У овом ђубрету Н еће коров бити опасан, као нгто бива а ђубришту од куд после обузме целу њиву; јер овде му семе или отруне илн ако и проклија згине и неодржи се, у ову руиу може се бацати и жар и гар, јер нема опасности да ће се запалити. А сад да речемо, како треба да готовимо ово мешано ђубре. У нашем дворишту, или боље да се разумемо у авлији, ископаћемо онако у страни где неће долазити под ноге онако плитку четвртасту јаму па ћемо

је патосати иловачом да не лроаутта воду, аобраздићемо јендечићима али тако, да кроз њих не отиче пиштавина, што се цеди из ђубрета, него само влага од кише. Кад то урадимо, онда ћемо почети прикупљати мешано ђубре. Прво и ирво навућемо један таван муља, што га можемо донети било да згрнемо блата са сокака или из јендека или из баруштина. То ћемо посути једним таваном нечистииз пајте, сагувна, па ће мо то залити било пиштавином било водњикавом погани из прохода. За тим ћемо опет метнутитаван муља, па онда опет таван свакојака рубрета — живинске поганииз кокошињака, пилотине, искршене трске, иверја, длака, крви и т. д. то ћемо посути негашеним кречом, за тим опет земљом, па ћемо опет пиштавином — и тако даље, док та гомила не буде 4—5 стопа висока. Кад оназимо да нам се та гомила загрејала и да почиње да ври, онда је пустимо да неко време зре, па онда ]е преврнимо било лопатом било ашовом,заливаЈМО таван по таван пиштавином, па када Је та гомила узрела те видимо да је отрула — ондајеносимо на њиве. Ко хоће да има доста од овога ђубрета тај треба да скупља себи муља и да згрће на гомилу сву нечист из авлије и са сокака. Ко је путовао по пределима наше домовине где живе Словаци, -тај је могао опазити како су они практични у том послу. Они сваке суботе почисте не само своје авлије него и пола сокака што је испред њихове куће, па то ^у* бре згрну на гомилу и носе га на своје њиве, Како су у нас утонули сокаци у нечистоти, како су пуна прашине — колако би наше њавеотудималекориоти да ми умемо да се помогнемо. Добро је иовођубре што се исчисти еасокака и из авлаје, али је још боље када га побацамо у јаму да нам ту еазре. Кад би у нас наше газде уредно чистиле и евоје авлије испред куће, па би то гомилале на једну хрпу, не само да би нам чистота наших авлија и сокака годила 8дрављу, него би и отуд имали сваке године бар по десетину корисна рубрива зањивуакад би тако радило читаво село — онда би ее изнело хнљадама кола $убрета на наше њиве више него што се извози данас — а кад би тако радило у нашој домовини свако село — ето да би нам у нашојдржш родило за неколико мил. Фор. више жита. За рад ове велике користи, ја бих препопоручно еваком добром газди, да збија у гомилу ово мешано 1}убре. Нема кућеЈ која неби моглаово мешано Јубре збијати на гомилу; само треба то озбиљно хтети. (НаставпКе се.)