Glas naroda

Цо и покор, н зазор и срамота скидох капу и повиках: „Ој царе, оди амо, да видиш, ко те хлебом рани! Сви погледаше у мене и чудише се, где тако смем говорити. „Брате" рекох домаћину тидугујеш 200 Фор .порције, зашто неплатиш? „Немогу господине, ето ни хлеба у куБи немам, а камоли за порцију, веруј мида немам за шта ни соли да купим". „А девојка ти има зашта купити белила и руменила, а?" одговорих му. Е па то — је друго,? рече ми он. „Колико ти имаш Бога ти земље? запитам га". „Један вртаљ." »Јели ово цело твоје друштво? „Јесте". „Па ти нисн кадар себи и своме друштву зарарадитн на толикој земљи кору леба? То је зло,брајко мој, али што се чудим та по столу видим те, коси и шта си". Стол му се беше најерио на једну страну и помишљаше сваки час на падање. »Па кад ниси кадар",продужим ја „пдатити столару, да ти оправи стол, а оно бар толико Кеш умети, да укуцаш ексерима таблу за ноге, а ако ито неумеш, а ти га, славу му његову укопај у земљу, јер ево тек што пао није". Ја то рече, а астал паде. Сви прснуше у смеј и сам газда. Е сад шта ћеш? Најгора невоља и зло, ни хлеба нема. Ео све олако прима, тај се не жести и не печега, како 5е и којим начином више шта стеБи и имати њему јв све једно, само нека има леба да неумре ОД глади. (Свршиће се.)

БЕ1ЕШКЕ 0 СВАЧЕМУ. Да неродна јабука ил крушка рађа, Лукас вели: „Пре него што неродну јабуку ил крушку одсечеш, покушај ово: огули кору са целог дебла, од озго до доле и то у сред лета, на највеБој вруБини, у сред подне ал привежи огулену кору с јужне стране дебла, да који дан постоји, да голо дебло од жестине сунца мало заклони, и донеБе ти идуБе године пуно рода. Дали је јаје скорашње, ил је старо ? Ако хоБеш да знаш, да ли је јаје скорашње и какојестаро, препоручузу новине Нићпег-ХеИипд" овај начин опита: успи у један стаклени суд 2 оке воде, у ту воду једну литру соли, Кад се со растопи а ти воду премешај и спусти у њу јаЈе. Акоје данашњејајеиздраво пашБе на дно стакла а што је год старије, еве Бе више у води пливати. Да уватиш твора. Заметни замке, наЈбоље појаче кљусе (пацоловку) метни у њу мало амбре (добиБешу апотецн) и конопљена семена. Овако остави

Р

два и три дана нипошто не дирајуБи ни премештајуБи. Твор дан два обилази и кад види да није дирано, онда наиђе и увати се. Да кљукану живину брзо нагојиш. Кљукај грашком не кукурузом, грашак увек на два дана у води натопи; пре кљукања увек дочекај, дапрерашња порција из гуше отиде. При овом кљукаљу треба жнвина — н. пр. гуска ил Бурка — довољно воде за пиБе даима. Овако вели „Таићеп-ишШићпег-Хе^ип^. Да коња на часак укротиш. Један дописник у „РГеМе-ХеШшд у вели: тури коњу у свако уво поједан повеБи округао шљуњак и придржи му уво а међу тим га глади и одма Бе мирно стајати. Тако чине ковачи, кад бесна коња кују, а шљунак после изваде.

ТРГОВИНА Ћ ОБРТНОСТ. — ВеИ од месец дапа пмамо пријатно, сЧ во и тонло време које као да Ке, и ако за увоз кукуруза ц за докончање бербе добро, ади за јесење усеве ипак врло штетно бити може. Јер, ведика ова суша неда зрну да јача и да се помаља, жто се нарочно код ражи приметитп може, којој башова изненаднасуша ни клијатп не да; к томе се још придружујувелпке штете што их пољски мишеви чине, и на многим се местима већ опажати може, да су баш опи највише штете иачинили посејаним јесењим усевима. Еукуруз је већ скоро сав обрат и унешен; било га је како где и добар резултат показао се нарочно онде, где су све иоепешне околности биле на рудипри сејању и обраЈЈивању у опште га је доста, и где га је мање негошто се очекивати могло, ту му је каквоћа мпого боља. Радња жита почиње нарочно од последњег времена жпвља бити. На пе штанској пијаци продато је последњипутббОО мерова шениде по 7 Фор. 44% нов. влашког или турскогјачма7600 меровапо 3. Фор. 20 нов. 72 Фунте бечке мере. Зоб ее држи у старој цени, продато је 5000 мерова за окт. нов. по 2 Фор. и 6000 м. за нов. по 2 Фор. 6. нов. Репида 10—10'/» Фор. Брапшо стачно. Изванске робе за доста; све при старој цени.

шфджшетжж. ШТА ВРЕДИ ДОЈЖЉА! Приповетка једног Лекара. (Наставак.) Девојка беше весела и расположена и искренома се захваљиваше. Као што ми рече, она беше Берка неког имуБног сељана, који допаде сиротиње хр^аним газдовањем и честим мењањем пребивалишта свога. Некад је задовољно и добро живела у родитељском дому. Родитељи умреше и девојка Кристина служи ввБ три године код поштара у Н... % И овде се упознала с једним момком. ПричаЈуВи ми то плакала је горко, али после утре сузе и очи јој се засветлиле, кад је о своме рувегији (тако га је свагда звала) говорила. Описивала га је као ваљана и вредна човека и незна веБ како да га се нахвали. Хтеде је венчати за се, али осим вредних руку неимаЈјаху