Glas naroda

358

Ове су рибе све из велигог витингавског језера, које даје годишње до својих 6050 цен. Оделење за пољоделство многоврсноје. Оно се опет дели на више чести, у којимасу појединцеизложени: 1. пољоделске справе и модели; 2. Фабрикација шећера; 3. пиваре; 4. Хемичие и Физиоложке штације; 5. пољоделско инжињерство, 6. пољоделске шкоде; 7. баштованлук и 8. пољоделске и статистичне карте (мапе). Није нам намера у све појединости се упушћати, јер иначе причању нашем неби ни краја ни конца било. Нека је толико доста ако ствар наведемо и ако у опште о њој коју речемо бољег разумевања ради. С тога Ее мо у следеБем читаоцу само кратки преглед пољоделске изложбе дати, па ће мо се одиах затим једном предмету обратити, који са обзиром на пољоделство наше, заслужује да му се највеБа пажњапоклони, а тај је предмет, као што сам већ у последњем писму свом нагласио: култура сунцокрета. Но сада к ствари. Као што већ једном рекох имаде на Шварценберговим добрима ораће земље до својих 24.950 јутара (поглавито у Ческој) од којих 51% на рану пада. Еромпир и репе заузимљу прва места. Годишња продукција кромпира износи 74200 мерова а продукција репа до близу 550000 цената. Ова се репа употребљује за Фабрикацију шећера (годашње 67.300 центи) и јошт служи као рана за марву и за свиње. Пољоделство је у опште тако усавршено, да се сада већ са полак и четврт снаге 2,3 до 4 пута тодико производи, колико пре са три четврти данашње снаге. Наравно да су сада и средства у толнко савршенија и наравно да се мора даље у обзир узети капитал, који свакако на расположењу стоји већем усавршењу тих средстава. Изложено воће, семење разних кухињских растиња, изложене воћке (младице), семење разних Фарбарских и осталих индустријскнх биља, рана, брашно, сита, проја чак и онај у великом броју и у много сорта изложен лебац прећићемо тек на брзо докле недођемо до сунцокрета, који сам за себе читаву изложбу сачињава. Видимо га пред нами у више $ела и разној величини и такав, како је у нашим пределима познат сади се на добрима Шварценберговим у великом броју. У опште започело се сада на западу културу сунцокрета распростирати. Па и у јужној га Русији веће имаде, где сачињава читаве вртове и где се на разни начин употребљује. Семе сунцекретово садржи у себи врло мастан олај (зејтин,) који је ради свога доброг укуса врло познат. Он се даље уаотребљује као зачин сваковрсноме (особито у Русији посноме јелу и као такав стоји врло у цени, и мнсго више но олај од маслина. Иначе га потребују сликари за олајне боје а мањим се делом употребљујеу парФимерији, Но јоште даје семе сунцокрета врло фино брашно, како је за неке врсте Финога теста

неисказано. У Хинеској праве од струка хартију и јоште га мешају са свилом (јер се даје раскинути у Фине конце) која усљед тога некако живљу боју добије. Еод нас пак дају се струкови и олајне погаче марви, која их радо једе. Из свега тога даклем видимо да се сунцокрет може на много начина употребити и да све што је на њему користи даје. А што је најглавније то растиње не изискује бог зна какву негу. Та ми бар знамо, да свуда расте и без велике управо без икакве неге. Па ипак јошт га незнамо својски употребити и јошт га већим делом држимо за иекорисног или барем мало корисног. Но култура сунцокрета на западу каква је, задоста показује користност и важност тог растиња. које ће данас сутра свуда по Европи онако се употребити и уважвти како одиста заслужује. Ја велим, да се и ми неокаснимо, нег да гледамо па да скоро и за нас корисним учинимо. Труда око њега није нужно превише положити, доста је засадити у земљу па да нам буде корисна погода. Шварценберг ето нам је показао у колико значаја имаде сунцокрет и култура његова и који ће то значај теке бити, када се буде по свуда употребио и када сви буду њиме се користили. Неби згорег било кад би наша браћа сељаци одпочели озбиљно на томе, па онда дај, да видамо, да ли оБе корисно дело бити или неће! У Бечу, 24. октобра 1873. Тодор СтеФановиЂ Виловски.

ИЗ ПОЉСКЕ ПРИВРЕДЕ. КАКО ВАЉА ђУБРИТИ. VI. КАКО ДА ПОСТУПИШ С ђУБРЕТОМ. А) На ђубришту (у јами) (Наставак.) Ако хоћемо да је јама за ^убре добра ваља: а) да није далеко од штале или кошаре; б.) да је примерена броју марве и стоке газдине; в.) треба да је толика да се у њојзи може 5убре обра^ивати у два дела, у једној половини јаме да ђубре мирно труне да кад три до четири месеца дана зре може се извозити на њиву, а у другој поли да се слаже свакидашње 9убре из штала, кошара и други стаја, г.) да је Јама тако граЈјена да по среди изме^у обе поле јаме могу кола проћн; д.) да је јама тако начињена да пиштавина не иде ни мало у тартањ, да је земља не упија, нити да отиче; е.) да вода из авлије било да је кишњица, било кад се снег топи, не тече у јаму, ди је ђубре. ж.) да је у хладу или да је од сунчаних зрака у лето заклањају било лнсната дрва било сен одкакве зграде