Glas naroda

362

шта је овај свет трице, хе, да сам ја саио оно што нисам, и да имам оне силе што немам, ја би то све друкчије удесио, прво и прво створио би себи једну ку5у, као што сам у варошивидео, па би онда држо млого слугу, ранио свиње, кове, краве, волове паби их тако нагојио, да једва дишу, хе, хе, па би их навашар отерао и продао, па сав би свет искупио око моје марве па би све говорио; ала тије тај ћир Мишка богат човек, гле, само кака му је марва. А ја би само уживао као — бож' опрости — дар. Еод куБе ба се извалио на соФру па би санајвећом сласти редкао бела лука и сланине — хе. хе, ташто би ти ја умо живити, то више не роди. Знаш што каже мајстор Рома; Бадава ћир Мишка, ал штосети знаш наБи, то више нероди." Али на једаред узе му лице озбиљан израз, и готово да речем љутито поче разгледати око себе, па онда рече полугласно: »Али само да та врашкабаба не лаже. Ал откуда Ее врагу она баш и знати пада је и истина? Ех, ала ипак може! Та она је прва врачара, а што ти уме из карата да чати као из квиге. Вогме, — хм, хм, мораћу извидити ту ствар, Наопако да буде што у ствари, онда — тешко теби Марта, а ни Станку неБе бити боље. Само мораш још мало причекати док се сасвим не смркне, -ер да ме когод види да идем врачари, било би свакојака разговора по селу". Док је ћир Мишка тако размишљао, и премишљао. шта да чини, сунце севеБ ширило било, а тијаноБца је веЕ своја мрачна крила почела ширити над убавим селом. Пријатна ладовина заменула је несносну вруБину и наш ти ћир Мишка у свом блаженом размишљаву поче дремати. Сан га је преварио био, а можда му је сигурно хтео да прекрати време, док се ноБ сасвим не спусти на земљу, па да ондаможесигурно наставити своје „предосторожне" мере, као што се то и пристоји, једном тако паметном човеку ј као што је ћир Мишка, а особито у такој прилици где част његовог господарства, стоји на коцки. (Наставиће се.)

Р А 3 Н 0. — Пре неки дан елавио је неЕи сељапин са својом бабом „бисер сватове;" то јест то двоје стари живе веИ 75 година у браку. Том приликом замодише Његово велшсанство нашегкраља за кума, иадвојводкиау Гизелу за старосватицу и — обоје се одазваие тој молби. Ераљ је томе ретком пару поклонио 3000 Форината. — Друти неки сељак држао је своје златне сватове са бабом својом. Да бог да што више таких прилика! — Није давно како су у Бечкереку у Банату сахранили Србина старца од 115 година. Занста ретке године! — Неки хвалисавац поче грдити пред једним француским Ераљем ваљапог неЕог човека овим речима: „Дебелу би кљигу могао написати, о ономе што тај човек незна!" Ераљ на то мирно одговори.- „А о ономе што ти знаш, — једва да би се написало неколико лпстиба." —

ЕЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. ■> Стунајући из криминалног затвора сомборског у слободу, напоменуо сам у изјави мојој, да мп је за време шестмесечног тавновања једина забава била, што сам радио на књиговодству и коресподенцији српској; рекао сам и то, да Еу још неко време са преписивањем на чисто посла имати јер ми не дадоше у ариште пера и мастила унети, те сам оловком бележити. И тако сам последње време занпмао се које са својим званичним пословима од којих живим. које са преписивањем бележака мојих на чисто. Сад је књига готова, коју сам народу нашем наменио. ком је и проевећујем, те сам је стога просто по најновијнм немачким стручним књигама на српски прерадио и еа обичним стилом наппсао, као што наш народ говори. Ењиговодство сам поделпо на просто и двоструко. Обоје сам практично теоретично написао, а при крају доноснм један практичан пример по Кајдовом начину, који самја овде у „Српској задрузи за међусобно помагане и штедњу" увео. Корееподенцију сам поделпо на двоје: 1-во написма ,Еао: на молбе, захвална писма, одбијајуЕа писма, нрикорна писма. извињавајућа писма, честитке, на препоручна, утешна, позивна, трговачка, пријатељска и мешовита писма. П-го на прпватне списе и то А. на изјаснења, као: признанпце, одказнице, сведочбе, укњизкбена и избрисна изјаснења, реверзе, тестаменте н кодициле. Б. на уговоре као поклон, сахрана и позајма обичних ствари; облнгације, залога, јемство, уступнице, упутнице, пуномоћија, куповање, промена, кирија, аренда и награда. В. Менице. Сад ми још остаје напоменути, шта ми даде повода да се баш овог рада латим. Давнашња је жеља моја, да п новчани заводи које је наш трговачки свет почео осшгватп, српски тип и карактер добију, што се тако извести може, ако је пословни језик у ти завода српски, које само онда смисла има, ако се књиге српски воде, и ако се коресподенција на српском језпку обавља; а то се само тако постићи даде, Еад се има стручних књига на матерњем језику. Дал ће ова књига одговорити жељеној цели. незнам али знам, да ми је намера поштена, а цел племенита што ми нико одрећи неможе, У то име пуштам у свет овај мој први покушај на књижевном пољу. Ако се до божића толико претплатнпка пријаве да трошкове штампе подмирити могу, ја ћу дело штампати и то у толнко примерака, кодико се претплатнпка пријавило буде, које ће од прилике до 30 штампаних табака изнети. Ценаје ењизн 1. ф. 50 п. а. вр. СЕупљачи добијају за труд сваЕу десету књигу, или новац за исту. Новци, или имена претшгатника нека се шаљу управо на мене у Нови Сад. Пријатеље народног напретка, нарочито трговачку омладину и народне Учптеље молим, да се заузму око скупљања претплате, да ме тпм помогну у овоме тешком, али користном и племенитом подузећу. У Новоме Саду 7. (19.) октобра 1873. Корнел Јовановић. Ј НАЈНОВИЈЕ ШКОЛСКЕ НАРЕДБЕ, које су издане од висок. школ. савета за све срп. нар. шкоде, — могу се добити и наручити комадпо 15. нов. а на више са уобичајеним рабатом, у Срп. нар. задруж. штампарији у Новом Саду.

влаоние „задруга за орпокт народну штампарију". — урвдниЕ: Стеван В. Поповнћ.

Српска народва задружна штампарија у Новоие Саду 1873.