Glas naroda

361

коју цогачицу да понесе деци, мадо сувамееа, мало воБа, коју лубеницу или дињу или обоје, и уопђеод онога чему је већ време. Па кад би веЕ тако напунио џепове у свом дугачком кожуху, да су ови изгледали као да је чутуру у њих сакрио, онда бибио свсвим задовољан, и немареЕи за толики труд по8вао домабина и други пут ако се деси такова прилика за писање, он Ее њему 8а љубав то „забадава" учинити. И доиста сваки је то сматрао за особиту љубав и наклоност од ћир Мишкине стране, па се још тиме поносио, и хвалио се сваком приликом. Ако је где слава била, свечарство, крсно име, или друга ма која свечана пригода, ћир Мишка је морао бити ту ма нико небио. П тада је он био душа целоме друштву. Он је све забављао својвм „збитијама" под Бунапартом, Једном речи он је у селу прва особа; после господинапопеигрка, он јебиосвеисва. ћир Мвшкина је куБа врло лепа. Зидана је на глагољ. Оетраг се пружила грднабашта, заеађена до пола цвећем од пола пак разним зељем, које је од преке потребе по сеоску кујну. Па зар и цвећем? Ех, па причекајте мало и на то ће већ доћи ред Ви би да вам човек једном речи све каже, полагано полагано брајко што реко наш ћир Мишка кад би му на прилику која бака почела ређати, кога ваља све син јој да поздрави. Али измеру баште и кућног зида имаде једнамала шуна, у којој је био један кревет са комарииком, то беше привилегисано место ћир Мишкино. Нико се више осим њега није смео извалитина тај креветац. Јао си га њему, да га је ћир Мишка видео. То је била његова „престолница." Тако се на прилику ено и данас извалио, скино козкух раздрљио кошуљу, па се левом руком нодбочио гледа по дворишту, које беше пуно разне живине, и од прилике овако у себи премишљао: „Алагледај само — и ту покаже руком на чнтав пилеби свет — шта сам ја рођеним трудом и знојем, својим пером заслужио. Ех та нема ти већега блага на свету, него бити писмен човек, па онда мојапамет. хм, хм, — и ту се ћир Мишка насмеши — како но је само рекао мајстор Рома, »ал баш богами, што тије наш ћир Мишка паметан човек, то више не родимогао би бити учитељ у сред вароши." Ал баш ти је тај Рома — хе, хе, ал и има право бога ми, иа дед нека ми покажу, које паметнији од мене, дед амо да га видкмо. Оћеш сутра, нема га на целом свету. Па онда што имам ћерку, ех, то више не роди. Шта је Ромина лепојка, шта је Лупићева Криста, трице, и ту ћир Мишка пљуцне — моја Марта тотијеправе звезда Даница. Па како је само воспитана. Кад господин попа дође да свети водицу, а она одма »љубим руку господин по 10!" Оаако ју богме попа и Фали свугде где год стигне. Да, богме. Ал' на послетку није ни чудо та то је Мишкина," К'о што је повикао мајстор Рома, кад га је један путник запи-

тао, чија је то лепојка девојка. Па онда како самти ја имућан човек, шта је ћулум — пиха, он још да са миом натиче, полагано, полагано брајко Још ће доста воде дунавом проћи, док ти постанеш оно што је ћир Мишка сада, Гле ти њега, на онда да чудна безобразлука од његова дерета, он бацио око на моју Марту. Бре само нека проба, само нека чујем ја да што шушне би ће — он да се загледа у моју Марту. Помислите само у моју Марту. Ал' козна можда баба Наста и лаже. Ваљда није имала чим даминаплати моју писарину па ми је том лажи хтела уши да напуни. Кажу боме дакако матора вештица гадура, крекетуша, лопужа, судопера — пФуј — и ту ћир Мишка пљуне. Ал опет ако се ко паметан човек промислим може лако бити истииа. На прилику кад узмемо само ово: она је лепа. кошто каже мајсгор Рома. Шта нема је под небом, ћир Мишка", аи он је лепушкат момчић; Понда: онаје имућна, а он није сирома, „ал лаже та проклета совуљага, лоћа наџакбаба. У осталом шта ми остаје да чиним као паметном човеку, мораћу још данас отићи к њојзи ' па ћу да је исгитам, морами казати све до ижице, ил' ћу је за језик обесити, А међу тим ћу, строго запретити Марти да ми за живу главу несме на једне речи прословиги са тим — тим ћулумовим Сганком иначе тешко њојзи. Ал где би она тако што учинила. Та шта вели мајстор Ромином Миаану —хе хе, то ти је тек момчаћ. Свршио је у Сомбору препарандију, па до која час да буде учитељ што реко мајстор Рома, за мене „ама ћар Мишка баш у сред вароши", то јест, он не може бити баш у средвароши. јер није још тако паметан к'о ја, то не, али где на крају, а ту већ иде. Понда како је то воспитан дечбо, не не ноарестано се с попом разговара, па још немецка — — чекајкако оно каже, да, »гути морги", а то је толико, кад ба понашки казо„наздравље ручак желим", а попа му онда одговори »дох шен хер лера", а то значи, „такођер вам наздравље". Ех, — та знамти ја. разумемти ја нешто и латински — на пример „сербус" — „добар дан", та некаже бадава мајстор Рома, „све. све, ћир Мишка, ал твоје памети више не роди!" И при тим речима нам ти се ћирМишка опружи, а лаце му узме тако комичан израз, да би се мој читалац сигурно сит насмејати морао, само да га видита може онако, као што га ја пред својим очима вадим. Ва време ћир Мишкино, ја сам истина био још мален и незрео, алв сам се више путамораонасмејати, кад сам га видео, где са аеком еомичном граочицом корача кроз улицу и „снисходително"погледа на околни свет, мислећи ваљада у себи, „та шта сте ви на спрам мене, траце, кучаае, мрави,кепеци, кукавице — ја, хе, хе, ја сам — Јишеп тишИ'« Но, а то морам признати, да сам и ја спадао међу његове обожатеље- — Е, тако је од прилике и сада ћир Мвшка изгледао, а у себи је сигуни мислио; „Та