Glas naroda

378

»Приликом, кад се од заливања вемља окоре, ваља је мотикицом окопкати, изтрињити. Заливати треба све до јесеии, док не до^е време да се лук вади. и По једиом другом начину треба посејати семе у топлу леју (ђубрењак) око половине месеца марта где ће ве5 за четрнајст дана проклијати. »Месеца априла повади се арпаџик, мало му се жилице одсеку, пак се ондак при крају истога месеца у приправљену леју расади. При забадању мораш чувати, да арпаџик не угњечиш, или иначе каконеповредиш. По мом убеђењу први је начин бољи за произвођење крупнога лука. „Тежак"

ЖЗ ПОЉСЕЕ ПРИВРЕДЕ. КАКО ВАЉА ђУБРИТИ. УН. КАКО ДА ПОСТУПИШ С 5УБРЕТОМ. В. На њивп. (Наставак.) Ако питамомо шта и како треба да ради с 5убретом на њиви, оно ваља пре свега да се запитамо: да ли Бемо по старом обичају поделити 1>убре нагомиле или ћемо га онако, као што се сада ради,како га с кола скинемо прострти по њиви. Ја сам са своје стране за то, да се $убре одмах простре по њивии то због тога сам за то, што овим начином до^е те $убре утиче на целу њиву једноставније; јер кадсе иначе навуче ^убре на гомале па тако подуже постоји, оно се које од кише које од лапавице начине честе пеге у усеву а то је знак, да је најбољи део Јубрета испод гомиле упио се у земљу, те су они делеви њиве што леже између гомилица остали мршавије нарубрени. Друго се питање рара још и то, какво ђубре ваља да се износи на њиву, да ли одмах како изи^е из штале онако са сламом, незрело? Да ли у полак зрело, гњило? Далипак ондакад је веђ сасвимзрело или пак презрело па отруло? Ми Еемо да одговоримо на свако питање посебице. Незрело, сламње ^убре дражи земљу, кад се заоре вре у земљи, зато је ово ^убре добро за тешку, чврсту и хладну земљу. Гњило 9У б Рв» пошто је веБ сазрело не згрева толико, за то је згодно за лакшу, жешБу или ти песковиту земљу. Зрело Јубре боље приличи за башту, јер пошто сазре изгуби 85 процената од своје тежине и тако остаје од центе само 15 Фуната за њиву. Узимајући овај силни губитак у обзир препоручују најславније газде као што су Таер, Шверц, и Деви, да своје 5убре само ако јеикако могуБе износимо док је још Фришко на њиву и да га ту што пре заоремо. Јер ако овако радимо уштедимо онај губитак од 85 процената.

Када би газда човек увек био доспешан да вози, ми неби замерали кад би и ми извозили увек Фришко Јубре на њиву. Али пошто знамо да би тогаздибило врло незгодно, да сваке недеље извози изаорава рубре, јер нити му ради других пољских послова доспевају кола и плугови за тај пооао, или бива да му је и стока оронула, да су путовидо њиваиспроваљивани, онда смо приморзни, да возимо ^убресамо зими а с пролеЕа и лети да отимамо време за угарење. Пошто докле морамо да возимо ђубре у извесно време, то у нас нема разговорао томе, да извозимо Фришко ^убре на њиву. Да ја знам да то може бити унасје небихбиони трошио речи, како ваља поступати с ^убретом у авлији, јер то стоји свакако, да је најбољи начин да се рубре одмах како из штале вози нањиву. Свекад би ово и радили, онда небн смели стирати по штали дугачку сламузастељу,јерјењуврлотешко заоравати. Најбоље је дакле возити рубре кад је полузрело или гњило, истина је да је и онда веБ доста изгубило од своје тежине али шта Еемо, кад веБ није иначе. Еад се 5убре проспе по њиви па остане преко зиме незаорано, то даје прве године богатији род, алиу идуБим годинама слабије утиче на земљу. Сламње или Фришко ђубре слабије утиче прве године ага за то трајније утиче на земљу. Зрело ђубре изда готово сву своју снагу на први род, тв у доидуБим годинама неутиче готово ништа на њиву. Учевне газде, који су иснитивале како $убре утиче на земљу пронашли су да рубре на средњој земљи губи прве године 50 процената своје снаге, друге године 25 треБе 15 а четврте године 10. процената, тако да му пете године веБне остајеили нимало снаге, или ако што и остане то је врло незнатно. Из овога свако који је паметан може даувиди, да ми морамо $у(5рити своје њиве у свако 5 највише у 6 година, ако неБемо да нам сасвим изјалове. Кад се ево уватио рачун да ваља сва*и 5година да ^убримо, онда је то врло нехатно, што наше газде 9убре сваки 15 година једанпут. Ко не верује нека раепитује па Бе се уверити о овој ужасној нехатости. Крајње је време да се овоме злу и у нае веБ једном доскочи. Пре свега треба дакле да збирамо 5У>ре, а кад га веБ имамо, онданетреба да толико извозимо на њиву, колнко обично извозимо ђубрета када$убримо сваких 15 или20година. Јеракоми тако реБи накљукамо земљу 5убретом,дајуБи јој више снаге него што јој треба, оно Бе све уњојполеБи, адоцније кад по горњем рачуну за 4 —5 годинаистроши сву снагу а истрошиЕе је заиста па ма ми колико ђубрета извезли на њиву — онда нам земља после за толике године јапи без ђубрета.Дакле дајте да Јубримо ре2>е али чешЕе то је главније. Белгијски газда ђубри сваке године сваку своју њиву, било шталским ђубретом, било проходском по- *