Glas naroda

374

гани, или кречом, иди коштаним брашном, или непедом е тако даље, ади је свакако ђубри ма чим, али онако и цвета у Белгији нољоделство, нит' ми можемо себи да представимо како је тамо пољорадња у цвету Често бива у газдинству где се усев на изменце. мења, да смо доколни да возимо ђубре на њиву, али немамо места где ћемо га изручити те морамо да свеземо по 10 — 20 кола у гомилу узпут. ТоЗјубреваља са по стопе покрити да га сачувамодасе не саеуши и неизветри. Мн Иемо ову гомилу Јубрета најбоље покрити земљом с њиве, а гомилу ваља тако да наместимо да пиштавина из ње не тече на пут него на њиву, па Ее нам и она привредити који меров. Када заоравамо $убре, особито ако је ђубре сламње онда ваља да ходи за плугом један деран с грабљама, који ће да управља да ђубре с крајева бразде пада у бразду на дно. Ова надница ће нам се богато наплатити. Ако рубримо с пролећа, то ваља орање одма добро изваљати те тиме припомоћи ђубрету да лакше труне. Има још један начин §убрења. Дођу те оставу било рогату марву, било ергелу, било стадо оваца да ноћивају на једном месту обично у корлату, обору, тору. Бива да обично овце стерају у тор. Акосе тај тор премешта с места на место, онда 100 оваца нађубре за 200 дана два јутра земље; те овце наторе на једном јутру 300 — 400 цената балеге. Ову торину ваља свакако заорати. Вирао сам по многим селима како Швабе $убре под кукуруз. Они сеју кукуруз за мотиком и баце у сваку куЕвцу на семе по шаку две зрела 1>убрета. Тако се 1?убри најбоље и виноград то јест окопа се чокот па се на место земље око чакота поспеђубрета, па се то $У(>ре затрпа опет оном земљом. Тако се 5убре и воБке. Још нам је остало да се запитамо, колико 1)убрета да дајемо нашој земљк, колико цената? Ако нам је земља врло изнурена, снда јој подајмо за први мах најмање 4-500. цената по јутру, ако сејемо репицу најмање толико; ако је земља боље у снази онда једоста и 300 ц. пој/тру. Сваки газда знаБенајбоље но својој земљи и по свом искуству колико ће требати. И онет кажем: боље чешБе па ма и помање 5Убрета него много у једанпут па сваки 15—20 год. (Наставиће се.)

БЕЈ1ЕШКЕ О СВАЧЕМУ. Одсечено цвеЋе врло се дуго у чаши (води) одржи а да не увене, кад у воду мадо пепела успеш. На овај начин. не само да се цвеће дуго у једној води одржи, него се и вода неусмради. Ноје зеље пчела не трпи ? Не трпи ни једну врсту лука, не трпи кељ, купус, ни салату; накојегод овога зеља падне, одмах се онесвести и угине, пак вато не треба ова зеља близу кошнице ни садити,

Да пилиће брзо угојиш. „Нићпег-2е11ип§" препоручује ово: узмк леба, умочи га у млехо и тимепилиће рани. Гогово исто се такоугоје и саситностученим пужевима и пужићима, помешаним смекињама (трицама); пре но што ћеш ово пилићима дати, накваси све у води. Кад говече крваво мокри. Ова се болест указује понајврше код оне стоке, која по шумама пасе. Једног дана укаже се ова болест пише Р. у »Тежаку" на мојим двема кравама, и како нисам имао при руци лекара, био сам се јако забринуо, шта да радим. У тој мојој бризи падне ми на памет да у овом сдучају употребим хомеоптско лечење, премда ја на овај начин дечења много не полажем. Ја узмем књигу у руке и изаберем Гпресасиапћа од ког лека почнем даватн мојим кравама свака по сата по 15 капљица на једном комадићу леба, илн у једну литру воде, а поред тога још свака трисатапо једанпут АсопНа. За 12 сахата је на моју велику радост болест сасвим престада била,и то код обе краве, премда је пиштавина као чиста крв црвена била. Код 4 краве мога комшије, који је такођер у шуми пасао, указала се иста болест, а у оближњем једном селу боловаше шест крава од исте бодести;но пре но што људи чуше да сам ја сретно моје краве излечио доЈоше за прву краву доцкан, она већ пала беше, ал ја сам је за пет дана опег излечио и подигао. На тај сам начин 16 крава једно за друго од смрти избавио, и зато горњи лек против речене болести најтошшје препоручујем.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. ПЕЖТА 17. новембра — Обрт је врло слаб, јер нптж ко нуди нжти тражп ране; цене сталне. Бележено: Узанс-шениде за нролеКе по 9 Форинатау новцу,8 #ор. 10 нов. за робу. Зоб за пролеЕе 2 ф . 28 н. Кукуруз за мај—јуни 4 ф . 96 н. и 4 ф . 98 н. у роби. в©ддшетжк. О I I В I. СЛИКА ИЗ НАРОДНОГ Ж И В О Т А. написао Јосим Суботић. II. (Наставак.) — Врло важно, мишљаше Марта у себи, шта то само може бити. Тако још није никад самном говорио. А цедо тело јој поче чисто нека језа обузимаги, кано да је сиротица слутила, шта ће бити. — Но, но, та погледај ми управо у очи, падами истину одговориш на све оно што ћу те аитати. Реци ми шта ради Станко? — Еоји Станко ? промуца Марта, а лице јој обузе самртно бледило. Другдаш би могао ћир Мишка ту промену