Glas naroda

Г Б РОЈ 4. „Г I А С Н ГЈ1АС ИЗ Позорница је најбоља учитељку језика иукуса, морала и наравствености народне. Ту истину увидели су други народи па и наш народ. У тој цели прилагао је он на народно позориште. Та намера руководила је пријатеље народног позоришта. када су приступали оснивању његовом. Ова намера руководи и сада управу позоришну. када све и сва ради. да само наше позориште одржи. Она заиета необичие напоре чини, да се позориште одржи.да напредује. Њена је заслуга нарочито, што у позоришту има то.тико дела за представљање. Дела, која су до сад на нашој позорницн представљана, у опште су добра. Управитељ позоришта познаје свет наш, познаје публику нозоришну, па износи онака дела, која су занимљива, и из којих се публика може чему научити. Тако се могу скоро сви комади, који су до сад приказивани, и од сад представљати. Само бисмо опоменулиуправитеља позоршпног, да ипак боље припази на неке комаде, јер му се што шта поткрало, што нерадо слушамо на нашој народној позорници. Наша је нублика још млада, непокварена, зато семора јако пазити, шта се пред њу износи. Не само дајој се не смеју износити комади, који по себи нису моралом, наравственошћу задахнути, него не смеју се ни поједине таке речи употребљавати. Као гато се за ученике морају особите књиге писати, као што се морају најчувенији писци прерађивати и скраћивати, што је неуместно изостављати: тако се исто мора управа и на нашу позоришну публику обзирати. Колико смо ми приметили од досадањих позоришних комада два су, којима би се у томобзиру замеритп могло. То су „Без женидбе," и „Јњкава комедија." II онет велимо, да се ни ту нема бог зна шта замерити, али их не можемо трпети ни оваке, какви су, и осуђиваЕемо и од сад увек таке речи и изразе. Да ми имамо право, мора нам и сама управа позоригана признати, јер она је „Уњкаву комедију" доста окресала, изоставилаје много шта, гато је при првом приказивању задржано било, само би јога требало да изостави и оно остало, што ухо слушаочево вређа. У колико је похађач нашег народног позоришта незадовољан куГш отишао после представе „Уњкаве комедије," у толико је задовољнији био ви- девши „Маркову сабљу." Писац овога дела скроз је проучио историју, приче и гатке, цео дух нашег народа. Он ти у сликама пред очи изводинајзнаменитије тренутке из повеснице наше после пропасти косовске.

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV. ) ; : | ИАРОДА. ; У првој слици видиш деспота ђурЈја Вранковића, синове му Гргура и Стевана и кћер му | Мару. То јо онај ђур1је Вранковић, синВукаБранковића, који је дао синове султану затаоце, а кћер му Мару за жену. У другој слици видига Србе великагае у Восни, како зарад спахилука сво.јих, зарад славе и господства свога остављају име, језик, остављају веру православну, те примају на се чалму и димлије, клањају се Мухамеду, којега Турци, диндупшани српскн. као нророка свога славе. Тужна слика. али | на жалост, истинита! У трећој слици излази типредочисеобаСрба под Арсенијем Чарнојевићем, патријархом, када Србе у ове земље преведе. Кога нису у тај мах речи слепчеве потресле, ко се није из дубине душе с њиме слагао, јадање му одобравао ?... У четвртој слицп излази ти пред очи диван призор, који је кадар да ти срце напуии удушевљењем, јер пред собом гледаш јуначке синове Дрне Горе, како се мушки боре против диндушмана српског. У петој слици излази преда те исто такомио ј призор, јер ту видиш јуначке борце шумадијске, ' како су истакли заставу ослобођења, како сузапо- 1 чели свети бојак за слободу. У шестој слици приказују ти се четири велика Србина, која су на просветном пољу толико ј заслуге стекла, да их народ међу своје најваља- ! није синове броји, а то су: Доситије Обрадов ић, филозоф и писац српски, који је ирви казао да ваља писати чистим српским језиком: с десне стране Доситију стоји Текелија Сава, којијесве своје благо народу поклонио, да изучава синове своје. те да му ови буду од користи; с леве стране му је Вук СтеФановић-Караџић, којијепрви почео писати народним језиком, ирви је скупио песме и приповетке, нословице и обичаје; а ниже свију је Јован Стерио-Ноповић, који је највигае писао позориганих дела, са чега се назива оцем народне позорнице. Најпосле у седмој слици видига, како су се Срби из свију крајева удружили. како су се одугаевљени, гато је међу њима споразумљења и братске слоге и како само чеЕају да се јунак народни Марко Краљевић иза сна пробуди, да их поведе тамо, где ће им боља срећа процветати. Ове се слике приказују у „Сабљи КраљевиЕа Марка." Комад је тако леп, тако народан, да треба сваки Србин да га види. у толико је чудни/е, што се он не похађа у оном броју, у ком би желети а било. ... =