Glas naroda

70

БРОЈ 9. „Г Л А С

нису јели. Толико су знали, да га има у Ннђији. 0 кукурузу нису ништа знали, као ни о ражи. У средњој и северној Јевропи нису тада знали за житои као што сада у северној Шкандинавији и Шотској јечам и зоб хлебац дају, тако су стари ђерманци (праоци данашњих Немаца) живели од чорбе, коју су правили од зоби; јер сигурно нису имали боље хлебне биљке. Око четир стотинпте год. после рођења Христова селили су се разнинароди из Азпје у Јевропу, и по свој прилици су донелп раж из кавкаских земаља у северну Јевропу. Шеница је доцније раширила се по Јевропи и то преко Француске. У Африци, јужно од брда Атланта, расла је,као и сада, по највише палма. Дура дошла је нз Источне Инђије (ова је земља у Азији) а сеје се у јужној Јевропи, јужној Азији и у Африци. Нз ње се добија хлебац. Од ње се праве четке, метле. У Ннђији био је пирииач главиа храна, као што се дознаје из старих списа. Тамоје растао и пизанг а по свој прилици и јамс. Јамс нма 30 до 40 Фуната тешки корен, који је отрован, док је свеж, али када се угреје онда изгуби отров, и може се за хлебац употребити. По свој прилици да је у инЈшјском архипелагу (мору) саго" растао,. јер га сада има. тамодивљега. Нре но што се нашла Амернка, хранила се ова поиајвише кукурузом; по брдима кромпиром и киноом. Ову биљку зову перуанским пиринчем, хране се њоме у место жита, семе јој јако храни, а од лишћа може се зготовити јело. Услед велике сеобе народа, коју горе споменусмо, истисла је раж у северној Јевропп зоб. Када су оно пре својнх 1000 година Арапи заузелп северну Африку, Шпанпју, Сицилију и неке земље на средиземном мору, раширили су онн туда пиринач. Они су разнели и дуру или мавријску проју. Но највеће промене у овом обзиру збише се, кад оно нађоше пут око Африке уисточну Инђију, и кад упознадоше Америку. Одмах донесу кукуруз Б Е Л Е 11. (Мраз и во^ке). Сваки зна, да мраз много штете начини воћу, и готово се не уме ређи, који мраз веЕма шкоди, рани с јесени, који убије на воћкама не сазреле гранчице, или иозни у нролеће, који убије воЕе у цвету, особито, кад мекана зима и благо време с првог пролећа пре времена измаме цвет, особито у раних воћака. С тога су позније врсте воћа пробитачније. и ваља при насади воћ-

Н А 1' 0 Д А." Г0ДИНА IV.

из Америке, и овај се рашири по земљама средиземног мора: по Шпанији, Француској, Италији, Далмацији, Грчкој и по другим земљама. Алисеон ; рашири и по земљама средње Јевропе; шта више чак и у Кину и Јапан (ове су земље у Азији) иу унутарњу Африку прокрчи он себи пута. Много спорије ширио се кромпир у северној Јевропи и северној Азији. Као накнаду за ове богате дарове добила је Америка јевропску хрануг шеницу, раж, јечам и т. д. Ову су храну насељеници сејали у северној и у умереној јужној Америци. Бразилија, Каролина (земље у Америци) добише пиринач. Америка доби и пизанг, ма да неки мисле, да је једна врста пизанга од искоии у Аме- I рицн расла. Јевропски насељеници однели су шеницу и другу јевропску храну и у Нову Холандију (Нова Холандија зове се иети део света, за који се тек нре 200 година дознало). У северној Јевропи потисла је шеница раж, а ова је опет у старије доба потисла зоб. Ј Енглеској живело је пре својих сто година две трећине људи од шенпце, а све остало од ражи, ј ечма и зоби. Сада се овом последњом храном храни једва једна осмина људи у Енглеској. Године 1727. било је код Единберга, у Шотској, сејање шенице реткост; од 1790. године Шотска десет пута вишепроизводи шенице него пре. Пре си могао видетишенична хлеба само код имућнијег света, а сада и код сиромаха по варошима и по селима. У старо доба биле су Сицшшја и Берберска (земља у Африци) житнице наше, а сада су: земље на нсточном мору, југозападна Русија, Угарска и Мисир. Из здружених држава у северној Америци већ је 1853. године шенице и шенична брашна извезено за 19.600,000 долара (долар вреди 2 Фор.) Када је Колумб нашао Америку, однели су Шпањолци шеницу у Мехиканску; црнац један први посеје шеницу, нашавши случајно три шенична зрна у пиринчу, који је био војницима намењен. По немачком. =

Ш Е Е. њака на ово пазити, особито, ако је место, где ће се воћњак садити, на северној или на источној страни од брда, које су хладније, или на равници отвореној из отих страна. И опет се може и на тим местима, па и раних воћака насадити, и ове од мразева сачувати, кад се учини ово: у јануару месецу, док је земља још смрзла, треба около дебала од оних воћака, за које