Glas naroda

115

Б1'0Ј 15. „Г Л А С Н

јих. Онајоши данасвише људи умори. него куга н колера, исила више. него пгто могу ратови, па асо ће најжешћи бити. Највећма затре богиња нросте људе, јер не умеју да се чувају. па да се владају у њој, како ваља. Има примера, да је богиња мање, особито дивље народе, до једне душе истребила. Највише ухвати богиња зрелију младеж и млађе људе, јер у ових је највише преступа, а најмање ухвати старих људи и деце, јер стари се се људи најбоље умеју да сачувају и од болести, и од престуна, а у мале деде и иема преступа, осим с кривице родитеља. II опет богиње највећма осакате малу децу и старце, јер. су слабији, инемају снаге, да отрпе болест, као што могу мдаТж људи. којикадкаднајтежебатинебез вреда поднесу. Највише помре од богиња деце, јер је деце највише; стараца умре мало, јер их је у опште иало; ал' кад се само између стараца броји, онда и њих страхота падне. Најпоглавитији је извор богињи, као и осталим редњама. нечистоћа, у којој се у неко време и по некој згоди. која још није позната, изметну неки особити отрови, који окуже ваздух и земљу и воду усвојој околини.па онда трују и људе, у којима је склоности и примљивости за оне отрове. Колико се из досадањег искуства зна, свака редња и помор бесни онде, где је нечистоће, особито трулежа и смрада од животиње. Ту се изроди редња и одатле се распростре на све стране, иа највећма осакати људе, које онет у нечистоћи нађе, особито сабијене у нечистим варошима и селима, у нечистим улицама, кућама и собама. Ти трулежи особито од лешина изведу у Африци и на изливу реке Нила кугу, у Азији на изливу реке Ганга колеру, у Америци на изливу великих река жуту грозницу, а свуда на бојиштима тиф , и друге болештине; а око бара изађу хладне грознице, шкорбут и друга болештина. Особито осакати та нечистоћа улица и кућа и нретоварење соба људе лети, где она жестока врућина сваки трулеж и стрвину сила наглије раетвара и грдан смрад од ње начини, особито у крај воде. те изведе редњу сила опачију. Ал' ни она најмања нечистоћа није никада по људе толико убитачна, каоу време редње, Тада више људи страда и помре од својих исхода и ђубришта, и од ноћних у снаваћим собама отвореио не покривено држаних лонаца, него друкче од највећих преступа. Отров онај окужи сав ваздух у околини онога легла од редње, па ваздухом дође и у људе и зарази их, дође дисањем у плућа, ил' дође и ухвати се на отвореним ранама и на другим отвореним местима од тела,

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

па дође у тело и јелом и пићем, које онде стоји, где је оног отрова. Отров онај отрује и сву земљу у околини ђубрета оног и иечистоће, па отрује и сву воду. која се оданде слива и стиче у бунарима околним, или у изворима. па оданде тече потоцима и речицама. те и даље отров разноси. То су запазили људи, где год су назили, још од памтивека. Отуда је вика и на пијаћу воду, особито на неке бунаре и изворе и реке; па вике на нека јела, особито на мрсна, месна и масна, и на сва устајана, али и на скорашња, ако су у околини оних отрова стајала и ако су такве нарави, да се може отров ухватити за њих и развијати се нањима, као што је то можно на сваком влажном, а особито месном ил' трулежном јелу, иза којих се опажало да више људи редњу добију, него иза других бунара и извора, и иза других јела, особито скорашњих и куваних посних, на којасене може отров ни да ухвати. Најпосле опажало се, даи други иреступи, тада номогну, да болест пре букне особито назеби, претоварења јелом, опоји силовитим пићем, неспавање и умор, у опште све, што слаби тело и душу. Поглавито су нађене неке плесни, што се нахватају на ђубрету оном и у оној нечистоћи, каои на изметинама, на блатуи на умокреним, од зноја и друкче укаљаним кошул>ама и ностељама од оних болесника. Те плесни (болесници од богиње ударају исто као и плеснив хлеб) са своје лакости, летећи по ваздуху, прилеие се здравим људма за очи, нос, уста и друга отворена и влажна места на телу, као и за отворене ране, и одатленапуне чудо брзим расплођењем цело тело и изведу исту болест. Вогиња се оспе исто онако и у нутри, као и с поља, и може се видети у носу, устима, грлу, где учини гутање тешко, и у оном ускомгрлу дечијем загуши их као стегнутом ,око врата жицом, не дајући, да ваздух у плућа доре. Отуда, што се отров онај не ухвати за свакога, држи се, да неки човек нема примљивости за отров, ил' никако, ил' за онај мах, а други има, и то неки слабље, неки јаче, те отуда ие може редња оне никад, а ове може већма ил' мање да ухвати. По томе, што довде наведосмо, може сваки лако знати, ода шта се чувати ваља. Још треба сваки да познаје своју нарав. и у чему је најслабијиил' најшанаднији, и шта му у часу може да шкоди и да навуче зло, иа да се од тога свега чува, јер многоме ту болест прво отиочне. На како ови људски отрови с људи на људе најбрже и најлакше прелазе, то се пресвега утоме сваки најбоље чувати ваља. За то, ко нема посла код болесника, који лежи у редњи, а он нека