Glas naroda

116

БШ 15.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА VI.

ине иде њему, да се не би отров оиај иридепио за н>. Нека се еваки кдони и од оне куће, и од оне у.шце и предграђа, где редња беспи, и нека затваран своју кућу и нрозореиврата-изонестране, особито кад одонуд ветар душе. С тога се закрабују у време редње вашари, скупттине, сдаве, на и саме богомоље и распуштају се школе, јер ако је редња и дадеко, она се разнесе и донесе, ако само један њом заражен човек дође на вашар, сдаву, скупштину, у цркву ид' у тколу, и у додир са здравим људима. Исто тако ваља се кдонити од паропдовских и паровоских станица и њихових гостионпца и исхода, особито на главним друмовима; и ко год не мора туда иТш, нека не иде за време редње, макар редња дадеко где била, чим је могућности, да се онде састане с ким, ид' очеше о кога, ко редњу и незнајући има ил' њезин отров на себи носи. Коме је можно, нека за оно време шаТје насалаш ил' у виноград, ил' нека оде из оног предела и оне земље, док редња не прође н нека не слуша оне, који доказују, да нема отрова, и да не помаже чувати се и уклонити се, који би ради само своју тртоиину да терају, па вичу и на контумаце, да суузалуд, и не зпам од колике штете по трговину и промет, као да су ови нретежнији одживота и од здравља. Еоме год је можно, нека се уклони, и нека не прима себи оне, који сепосвима буџацима и нечистођама тепу, па и лекара,докне мора. На небројно места се осведочило, да остану од бодести сачувана она места, која се затворе, као манастири, градићи, замци, особито ако су иодаље и заклоњени од окужених места, па не може

ни ветар ваздуха, ни смрада и отрова, ни потоци воде да донесу, а није ни нечистоће у њима, да би се могао од себе отров задећи. А сви они, којима не може бити, да оду ил'да се уклоне, него баш морају бити у кући с болесником, нека особито чувају уста у оним собама око болесника, да не говоре много, нити зијајуни зевају, ни на уста предишу, нека око болесника много не шећкају нити чеврл>е, ни нокривача му дижу ни иреврћу, него нека .иду с миром. Како се оназило, да богиња најмање хвата каламљену децу око 13. и 14. године, то су ова деца најбоља за послугу болних од богиње, за то, који нису каламљени, нека не иду око болесника, осим даје ко известан искуством, да неће богињанањ. Сви нека се чувају од свију измета болесничких, не само од мокраће и блата њихова, илишто новраћају ид' пљују, него и од њихове наре и задаха и зноја и друтог на кошуљама и хаљинама, јер на свему ономе има отрова, који лако пређеи и на здраве. Нека нико не седа ни на оне исходе, ни на оне лонце, на којима је седео болесник, јер на томе многи Лдрапи заграбе отрова. Него, нека сви гледе, да се отровонај одмах убије, које буде, ако се мокраћа и бдато оно помеша с много тестерине од дрвета, на баци на ватру да изгоре, само је то једини најизвеснији начин, да сене ће онај отров развити. Што се пак тиче упрљаннх кошуља и другог рубља што је за прање, нека се одмах, ал' одмах баци у кључалу воду ил' кљу г чао љут цеђ, да тај уб)1је отров; а друге хаљине, које нису за прање, нека се на згодној дасци туре у жарену пећ, да постоје мало, ако можно раширено, даонаврућина убије отров. (Свршиће се.)

СЕОБА СРБАЉА 1690. ГОДИНЕ.

III.

Већ првих дана Србима у ћесарској земљи нрни дани свитати почеше, тај их је удес и даље непрестанце иратио, па и данас их још једнако зла коб гони. Лер уз то, што је Србин ћесару у хатар заложио све, благо, живот свој, бој бијући са Турчином узеше му још и сву узданицу његову. ђор];е II. Бранковић. властелом српском изабрани, Максимом патријархом иомазани и самим ћесарем потврЈјени срнски деспота много је допринео те се та ведика сеоба сретио извела. Тоје бпо потомак ђурђа Омедеревца па не могавши сносити ропства турског становао је у овим крајевима. Он је саветом својим код двора аустријскогруководио целу сеобу и народ гледајући пред собом своју поли-

тичну поглавицу радо је пристајао. Срби су већ на ћесаревој земљи. Срби су већ у редовима ћесареве војске, Срби лију већ своју драгоцену крв ћесару са љубав, ћесар је евоје постигао, ђорђеје своје сврпшо. Али се ђорђе ни саетао нијесасвојом новодошдом браћом, народа, ком беше поглавица, ни видео није: чудни су ти дворови. У пролеће 1690. године доселиће се Срби а по доцкан у јссен 1689. снађе чудо нечувено, невиђено српског деспоту, барона и гроФа угарскогђорђа. Дасецару у помоћи нађе, да са добродошлицом дочека своју браћу, свој народ чим на ћесарију стуии, иохитао беше деспота са големом војском, коју је по уговору за цара сакупио био. царевој војводи Баденцу