Glas naroda

188

БРОЈ 24.

,Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

је у Доситија неки дар чудотворенија за топду муи усрдну веру" 0 блажена простота! Но друге године друга памет у глави; допгле године старије па с њима и зрелија памет у главу — Доситије мало по мало изгуби вољу к светињичењу; ал к читању никад ни до века. Сакалуђер му Василије Осечанин, с којим се он лепо пазио, упутита да чита историју, омили му и друге књиге мимо црквених; алијошвећма пробудиуњему жељу и вољу за латинским језиком, од којега ни сам није више знао до неколнко дијалога (разговора у двоје.) Нгуман видеТги Доситија са свим предана читању, „непрестано би му повторавао, да Ие куду свет поБи за науком, и придодавао би, да кад би имао довољно трошка, би га послао у кијевопечерску лавру (у богословију у Кијево у Русији) да се учи." Еле, Доситију се ослади наука и свет, да је у њему тражи — а неприлика, која међу тим снаЈје добротвора му игумана, отвори му пут у бели свет. Честити тај игуман падне некако у немилост код митрополита, те буде збачен с игуманства и оправљен из Опова у Шишатовац, где трећега месеца по том умре. На растанку с Доситијем, даде му тај добри старац петнаест дуката и леп, праг.и отачки савет: да се мане пустиња, иештере, и светињичење извади из главе — „томе се, рече му, разумни људи ругају; и данашњи дан ко се год за свеца издаје, или је каква лажа или Фантазија. Учење жели и тражи, колико више можеш. . . Колико сам прост и неучен — говораше му игуман — мени је милије видитиученог младог Рајића него четири вселенска патријарха, који би били без науке као ја. Видио си га како је млад и без браде; али кад стане беседити, ми сви с великим брадама гледамо га, као да смо из

дивијег вилајета дошли. Ја ти за мене кажем, стидим се и срамим моје седе на образу браде: наш (калуђерски) сав живот пролази у старању и у говорењу за казане ракијске, за каце бурад и обруче; наша (калуђерска) је сва наука у томе, да иознамо колико је ком вину и шљивовици година: иди за науком, с њом Пеш свуд ирестати и твоје живљење поштено заслужити. Мој синко! Прошла су она глуиа и слепа времена, кад се је међу нами говорило, боље је шест вранаца у каруца него шест школа у глави: сад се време преокренуло. Учен човек ако ће и пешице ићи, сваки га поштује, а неучена. видеГш гди се вози на вранци: вранци вранца вуку — говоре; и право имаду! А ко виче на науку? Оникојиналазе све своје благополучије у чанку и бокалу. Веруј ми, мој синко! кад год чујем младога РајиПа да беседи, уздншем за мојом младошћу, и да имам какву власт, с в е б и о в е н а ш е м а н астире у школе и у училишта преобратно. За то, послушај ти мој последњи савет: извади из главе то твоје светињнчење. . . тражи нау ку и гладуј уПи и жеднећи и наг оту ј ући. Ја ти више желим. да у једном малом сеоцу будеш мале деце учител, него у Опову игуман или архимандрит!" . . . И Доситије послуша добри савет честитогадобротвора свога, те како га после смрти његове ништа више за манастир не везиваше — с ђаком једним манастирским, по имену Атанасијем, побегне он из Опова; за науком нагне у свет. „Одтада, вели, не само на јави, но н на сну ништа му већ није било у уму и на срцу, разве велике библиотеке, академије, школе, учитељи гди различне науке нредају, и трудол,убивим нчелам подобни. мед мудрости собирајушти ученици".... (Свршиће се.)

ЗАБЛУДЕ И ПРАЗНОВЕРИДЕ У ИАШИЖ ПОСЛОВИЦАМА.

Твоје месо, а моје кости. Тако говоре обично родитељи учитељима и мај сторима, кад дају децу у школу и на занат и тиме мисле рећи: удри кол'ко ти драго, само немој кости пребити. Шта више некада се код нас у чудотворну силу батина у тој мери веровало, да су учитељи ђаке редовно суботом иосле подне тукли, па ма ови оног дана и ништа не скривили, и отуд постаде она нословица: „Субота ђачка бубота".

Од ђорђа МандровиЂа. пароха пештанског. (Наставак.) Тиме не мислим рећи, да се при васпитавању деце не- треба нрутом послуживати. У светом писму. а на име код Нсуса сина Сираховог читамо, да децу треба телесно казнити и тог су мњења и најславнији немачки учитељи као: Несталоци, Дистервег, Нимајер, Либен, Еелбер и други. Но свакако ни они нису за то, да се дете ма због какве кривице одмах на мацку вуче. Нрутом се ваља с највећом пажњом послуживати и то у одвећ ретким случајевима. Тако вели инг.тески мудрац Лок,