Glas naroda

ВРОЈ 24. „Г Л А С Н

сим ]>етких случајева, никад онако измрвити земљу, као што то могу јаки гвоздени. 0 чупању корова са дугачким жилама да и неговоримо. Тек за завлачење семена могли би поднети дрвени зупци, али би и ту морала најпре дрљача са гвозденим зупцима земљу измрвити и за примање семена приправити. Дрљача мора да отвара ваздуху путу унутарњосг оранице, како ће се мођи оплодити у њој оне земљане честице, које биљка у се као храну прима. А ако хоћемо то да постигнемо, онда морају зупци што дубље у земљу продирати. Тај посао не обавља као што ваља дрљача с дрвеним зунцима. ХоЕемо ли да опростимо њиву од корова, особито онакога, који дубоко своје жиле нушта, и ту нам треба јака дрљача са згодним зупцима мало накривим. 1'азуме се по себи, да ту само гвоздени зупци одговарају својој цељи потпуно. Што се тиче завлачења или иокривања семена ту могу поднети, као што мало час рекосмо, и дрвени зупци или баш и проста трнова брана. Ј осталом много ту зависи и од природе онога семена, што ће да се завлачи: ако је ово крупније, треба тежа дрљача и дужи зунци; то исто треба, ако је земља тежа и лошије узорана и ириправљена. За ситније семе, као оно од детелине, ренице и т. д. добра је трнова брана и често јебоље да се само поваља — ваљком преЈје. За превећ фино семе само се ваљак корисно за тај посао употребити може, иначе би се могло семе предубоко у земљу стерати, од куда или не би ни истерало илибикржљавебиљчице нониклс; јер свако семетражи извесни ступањ влаге за своје клијањеи извесну дубљину. Ситније семе треба дасе пдиће затрпа, а крунније дубље. Свакоме ће бити јасно, да се то без кубуре једним нстим алатом постићи неможе. Када можемо рећи да дрљача добро ради ? Добро велимо ради дрљача онда, кад се вуче разом земље, кад се дакле ни с преда ни са страг не надиже. Као што има нлуг, тако има и дрљача свој регулатор, своју згоду за удешавање. То је ланац са ждрепчаником, за који се хвата теглећа марва. Ако ланац и ждрепчаник иду вшпе упоредо са површином земље, што бива кад је ждрепчаникна дугачко за дрљачу припет, онда се дрљача радо забада т. ј. предњи крај се зарива у зечљу, а задњи одскаче од земље. Томе је иоможено већтиме, ако се само ждрепчаник на краће припне, то јест ако се ланац скрати. Ако се дрл>ача с преда издиже и онда не ради ваљано, и у томе случају треба ланац мало продужити н попустити.

А Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

Што је год дрљача, тежа и дужа, то се и ждреп- 1 чаник може на дуже пршшњати. II ово је потребно учинити увек пре, него што бисмо навалили какви пањ или други терет на дрл.ачу, јер као што рекосмо, скакање дрљаче има свога узрока и у начину припињања ждрепчаника. Да дрљача добро и подједнако дроби и мрви земљу, треба да јој сваки зубац засебице нрави по један мали разорчић и да су ови једнако удаљени један од другога. Бива да није баш нужно, да сваки зубац за себе, по разорчић прави, на нример на веома бусавом орању или при чупању јаког корова, где би се онда велика теглећа снага изискивала,и за то је нужно, да је дрљача тако уређена, да се даде по вољи удешавати. Томе се доскачезгодним прикопчавањем ланца. Прикопчај ждреичаник у средину дрљаче, и прикоичај га на један угао или између ма ког краја и средине нредњег краја дрљаче — увек ћеш видети, да зупци друкче раде. Зунци треба да су онет тако разређеш, како ће свака буса добити једним пролазом дрљаче више удараца; али при томе не смеју ипак ти зупци бити на густо позабијани, јер би се онда бусама и травом загушавала дрљача. Добра дрљача има дакле ова четири захтева да иснуни: 1. Мора продирати земљу и правити разориће од једнаке удаљености међу собом. 2. Мора бити тако уређена, да се може удешавати, да у гушће и у рсфе те разорке нрави. В. Зупци јој морају тако бити разређени, да свака буса може узастопце добити више удараца од зубаца. 4. Да су зунци довољно раставл>еии један од другога, како би се избегло пречесто загушавање и чишћење дрљаче. Горе рекосмо, да су зупци различног облика и да за разне цељи морају бити и разно уређени, за то ћемо још у кратко рећи, како морају бити за ову, како за ону цељ направљени. Зубац у опште није друго, него заоштрен клин. Дрвени су обично округли или мало пљоснати, а гвоздени су понајвише четвероугли. Ј новије доба иочели су место клинова метати у дрљачу ножеве на ворму малих цртала. Да како да такадрљача много боље и много лакше и ради, него она с тупим клиновима. Оваке дрљаче веома су згодне за тешка земљишта. Осим тога за зубање ливаде и тамањење оне маховине, што се обнчно на површини влажних ливада ухвати, од велике су користи. Јер се тиме ваздуху отвори приступ у земљу, те се растење питоме траве веома поспешава .