Glas naroda

346

БРОЈ 44. „Г Л А С Н * гг порез, на њега, да му иеда главе дићи. Најпосле, коме јо дао Вог те може, ето му честита илустростроваиа листа „Србадије" у Вечу. Још је иешто ради чега смо тако пораиили. Сада је веП сав иољски рад готов, сада се друштва купе на разговор и договор, садаје највише свечара, а то су најзгодније прилике, де се може човек задобити за нешто племенитиј е за нешто опште. Нека пријатељи овога листа непропусте таке прилике, нека само госнода свештеници и учитељи, који су| понајвише у таким приликама буду имали воље и ево красна плода. Али кад се ни Христов гроб нечува бадава, то ми сваком скупљачу, који нет иретплатника скупи шести број на дардајемо, а после сваки други шести у новцу изилаНујемо, што одмах нек од нредплате одбије, или јасније да кажемо, сваком, ко шест или више претлатника накупи, даваћемому15 процената, од Форинте 15 новчића. Који пак двадесет или више претплатннка накупи, онај добива 20 процеиата, од Форинте 20 новчића, што сваки себи у напред нек извади. Напослетку и ово да речемо: Мизнамода су времена хрђава, на зато и пе-

ш т А Ј Е Шта је то песиик? Јели то сцлан краљ какав? Јели то јуначан војводакакав који је потукао страшна непријатеља? Јели то министар какав, који је народу порез опростио. Шта је то песник, кад се тако слави? Песник је краљ, који не заповеда него овлаДа човеком. Песник је јунак, који ако и нетуче непријатеља, он пријатељу снагу улева. Песник народни, Филии слепац, вредио је у устанку српском колнко и војвода какав. Он је и ишао напреди није дао војницима натраг. Ои није дао да страх у војску уђе, те да клоне и узмицати стане, он је састављао и певао песме и њима подстицао српска срца на бој: Деј јунаци, сви за светде иушке, Сви за пушке а ја Ку за гусле". Еад је у Фраицуској револуцији саставио један ОФНцир познату песму „марзељанку" и народ и војска певати је почела израдила је та несма толико, колико сто хиљада војске. Та кад српски народни песник, гуслар запева: „Ко је Србин и српскога рода И од српске крви и колена, Па недође на бој на Еосово, 'Ч» - ' . -

Р 0 Д А." ГОДПНА IV.

можемо замерити, што је слаб одзив. И други листови нисупосвој нрилици уиочетку бољестојали, нарочито листови ове врсте, листови за народ, по дурати се мора. „Новице" словенске имају истина 5 до шест хиљада претплатника, али ево већ тридесет друга година како излазе а нашем тек четир године на ђурђоч; дан. Но и „Новице" јамачно не би тако стојале, да су данас ирестале, а сутра опет почеле излазити. Ми смо више [пута рекли, да је доста један тренутак да што нронадне, а године, векови требају да се дигне. Једна искра сруши, снали за час кућу, а колико саме ватре треба док се подигне. Ми дакле учинићемо све, што нам јегод уснази, да лист не угине, али наиред кажемо, да је наша снага врло слаба, наши су само ирсти и глава, а ни пера ни напира свога иемамо, но опет претплатници, народ, чланови његови, нека учиие сваки толико колико ми можемо, или одкуд смо ми сами дужнина оишем иослурадити! Та ради самог имена, ради самог гласа свога, не треба Србин да донусти да умукне „Глас иарода"; но ако довољна претилата на време нестигне, то ће га јамачио у невреме стићи!

II Е С Н И К ? Од руке му пишта неродило РЈом капо док му је колена" ! Има ли Србииа, који тада иебинабој наКосово. Нашто добош, нашто банда у битци, нашто свирка, која је сестра несништву? Шта је оно, што те чисто носи, мислиш, да нестајеш ногом наземљукад бандазасвира убујии марш: „Ајте Срби, ајте у војнике, Песник је мшшстар, који ако и нескида иорез, он иесмом, шалом својомучини, дабар заборавимо на терет овога света. Није иесма човеку наметиута, она је као и свирка, она је вишенего свирка; она није с поља дошла она је изнутра, из њега поникла. За свпрку кажу, да јепостала тако. Људичули како ветар у трску свира, они одсекли трску па дували у њу и отуд постадоше карабе, отуд наше гајде. Од ветра научио је човек свирати, но ако је од тица и научио невати, гласове изводити, он није ни од ког научио осећати, осећај човечији, то је песма, а глас, речи, то јој је само одело. ј Докле је год дакле људи на свету, дотле ће и | осећаја и песама и песника бити. Бошњак седи у шуми или у горисам, самцит; јј нико му некаже да пева, а он мете прст у уво и затегне своје о— о— ој! Од куд је то?