Glas naroda

БРОЈ 47.

„Г Л А С И А Г 0 Д А."

ГОДИИА IV.

Иознавали смо једнога берберина у Карловци, који је многе тврдице карловачке бријао, а биоје поштена родољубива душа и шта је било? Који Је год од тих умро а подмлатка није има >, онјеили све или већи део свога имања оставио на гимназију карловачку. Берберин је умео доброчинство тако осладити. Је ли се дакле ириметило да који од тих тврдица иде у бербериицу поменута берберина одмах се рекло: Тај је већ гимназијски. Али познајемо и једнога берберина у Буковару, који на све што је српско, на све што је народно пљује, који све радине о напретку народљем изелицама, књигу срнску лудориом а листове обманом СРПСКА УЧЖТЕЉСКА (Наст Иесторовићева смрт, носле које звање врх. надзорника школског 16 година није стално попуњено било ; преслаба проФесорска плата од 320 $ор; непризнавање проФесорскога труда од стране народа а особито неугодно расположење нрвих људи србских онога времена нрема србској учитељској школи, — учинише, да је школа ова од 1826. године венути и опадати .почела, тако да се одржању њеном иису већ више надали ни они мужеви, који су дотле са самопрегоревањем проФесорске дужности у њој вршили. Двојица од првих проФесора Булић (1825) и Живковић (1828) преселе се у вечност оставивши своје породице у очајаном стању потребитости; катихета Павао Атанацковић ступи у пролеће 1829. год. у монашки чин у манастиру Крушедолу; проФесор Исајловић на иозив Кнеза Милоша отиде године 1830. у Србију да тамо школе уређује, а новонаименовани проФесор медицине доктор Стеван Ирерадовић после кратког службовања године 1830. преселисе у вечност. У ово најнезгодније време сачувао је од коначне пропасти србску учитељску школу други кати хета њен Аврам Максимовић, који је као једини проФесор са два заменика Мојсејем Игњатовићем учитељем Новосадским, и сином својим Гавром Максимовићем учитељем Сомборским придржао у животу ову учитељску школу, док бољи дани по њу наступили нису. Ти бољи дани наступили су на измаку 1831. грађанске године, кад је 28. Новембра запроФесора редагогије метода рачуна и отачаствене историје уведен овдашњи адвокат г. Трива Атанацковић; 16 Децембра за проФесора славенског и немачког језика и земљописа уведен је овд. адвокат г. Василије Лазић, а последњег дана исте године

назива. Така кућа је отров за друштво, така може да начини више квара него других дееет добра. За то је дужиост пријатеља народна, који је богат знањем и поштењем, да или у таку кућу иде и гледи да блудна сина на нрави пут изведе или да неда да се други од њега куже. А овај случај. дао нам је иовода данапишем 0 овај чланак и да позовемо иријатеље народњег нанредка да озбиљно чешће проматрају какав дух по тим јавним кућама веје, те у случају опасности да сами приону и друге у помоћ позовудазарана зарази на пут стану.

ШКОЛА У СОМБОРУ. вак.) уведен је за уцравитеља велики судац сл. и кр. града Сомбора Јован Михајловић. Од овога вр л мена имамо у срб. учитељској школи све заниснике и разреднице у подпуном реду. Од тога времена почела је младеж србска из Бачке, Барање, Баната Срема и Славоније опет у већем броју учитељску школу иолазити и ту се наукама на милом матерњем језику свом учити. Године 1834. уведен је за проФесора мађарског језика г. Никола Михајловиб. — На свршетку 1840. школ. годиие прелазком проФесора Лазића у Србију упражњену катедру заузме Јован Берић млађи. Године 1841. наименован буде за врховног надзорника над српским и романским школама и за главног уиравитеља срб. и романских нриправничких школа г. Евгеније Ђурковић. Године 1842. на место нреминувшег (!). Јуиија) местног уиравитеља, прими управу над заводом (24 Јул) окружни школ. уиравитељ и сенатор Сомборски Ђорре Нетровић. Иа измаку исте године даду оставке на проФ. звању г Трива Атанацковић и г. Никола Михајловић и у место њих 68 Дец) уведен буде за цроФесора педагогије, методике, земљописа и мађарске граматике Јован Чокор бивши пре тога проФесор мађарског језика у новосадској гимназији. — Кад проФесор Берић умре доре на његову катедру уЈесен 1844. првр. нроФесор Јован Грочански који се само годину дана овде бавио. Године 1845. Јулија 13. пресели се у вечност катихета Аврам Максимовић, а на место њега доре Јован Теодоровић парох Сомборски, Грочанскога замене у почетку 184 4 5 . школске г. Јован Турјак бивши пре тога подбележник Стојно-Београцки. Године 1846. и 1847. трајале су раснре између ироФесора, које су врло ненријатан уплив имале на ученике.— Управа буде 1847. год нривремено