Glas naroda

371

ВРОЈ 47.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

поверена нроФесору Јовану Чокору, за катихету наиленован буде УрошСтојшиЕ парох Сомборски ана местог. Ј.'ГурјакапроФесором постане Теодор Живковић (садашњи горњокарловачки владика ТеоФан.) Због покрета од г. 1848. прекинута су нредавања у Мају исте, а заночета су тек у Иовембру 1849. год којом нриликом — на месго проФесора ЖивковиЕа који је одступио, — ностане замеииком проФесорске катедре Лазар Ваић свршени богослов испитани учитељ и наставник цртања у Сомбору. Земаљска школска власт војводства србског год. 1852. преда управу ове школе покојном протопресвитеру сомборском Василију Еовачићу, а кад у Октобру 1853. даде оставку проФесор Јован Чокор (потоњи архимандрит грабовачки Јулијан), постављен буде за про$есора Никола Ђ. ВукичевиЕ, који је први у овом заводу ночео из собственог побуђења предавати србску граматику, а уз то је у прво време предавао стилистику, историју, рачун, славенски и немачки језик, дочим је старији проФесор Лазар Баић од тада педагогију, методику, земљонис и краснопис предавао. Грађански рат год. 1848. и 1849. и неке немиле околности у самој учитељској школи пре и после тога, млого су наудиле овој школи и углед њен у народу био је сасвим пропао, али трудом својих наставника почела се она од 1854 године опорављати и свом задатку све боље одговарати. Година 1857. има бити са златним словима уписана у летописима србских народпих школа у обште а на после у љетопису ове учитељеке школе. Те године иостао је ц. кр. школским саветником у Темишвару др. Ђорђе Натошевић, који се одма својски постарао, да србске народне школе у овим крајевима у бољи ред доведе, и да у место застарелог нов разумни начин наставе у школе наше уведе. За извести ову своју намеру држао је он у лето1857. године предавања о новом методу на учитељским састанцима у В Кикинди, Сомбору, Новом Саду иТамиш граду. Ованредавања покренула су из дуготрајног мртвила нашу србску школу и учинила нову епоху у просветном животу овостраног народа србског Септембра 8. године 1857. пресели се увечност Василије Ковачић протопресвитер сомборски и управитељ ове учитељске школе а управу прими привремено катихета Урош Стојишић На почетку 185 7 / 8 шк. године ироФесору Вукићевићу поверено је предавање педагогије иметодике, уз остале предмете које је он дотле предавао. Те исте године почели су приправници полазити овд. народну школу и у њој се у обучавању деце школске вешбати.

Од 19. Јулија до 1. Августа 1858 држан је у Сомбору нрактички учитељски течај, на коме је до 150 учитеља из разних крајева присуствовало. Вило их је и веома старих људи међу слушаоцима, а најстарији је међу њима био Сава Ењежевић учитељ ђирски, који је норму још 1890 год код директора Григорија Обрадовића у Тамишграду свршио. Предавања из ме" ^да на овом шестнедељном течају држаоје нроФесор Вукићевић у великој дворани Сомборског варошког дома, и то сваки дан од 7—10 часованре иод 4 \ — 7 % часова после иодне. Следеће две године држани су такође четирнедељни течајеви за оне учитеље који на првом били нису. У течају год 1861. и 1862 по настојавању г. кр. саветника Др. Теодора Мандића и школсаветника Натошевића установи племенити В Еикиндски округ закладу од 12,000 Фор да се из ње плата проФесорска поправи. На исту цел и под условом, да учитељска школа у Сомбору остане, определи Сомборска срб црквена обштина годишњи прилог од 315 Фор. Около тога времена завешта Еузман Рацковић адвокат из Еикинде срб. учитељској школи 1000 Фор. обштина црквена у Еикинди обећа годишње 16 ф . 40 н. Године 1862. Октобра 22. ступи у живот преустројење учитељске школе и нов од кр. угар. наместничког већа одобрени наставни план. За управитеља наименован буде преч г. Ђорђе Вранковић прота Сомборски, за катихету и проФесора срб. језика и појања преч. г Димитрије Поновић парох Сомборски, за главног ироФесора потврђен буде Никола ђ. Вукићевић. коме у део падне предавање: педагогије, дидактике и методике, историје педагогијске, рачуна, земљописа србске и отачаствене историје и економије. У место покојног проФесора Лазара Ваића, почео је у то време краснопис, цртање, харм. појање и гимнастику иредавати г Јиржик кроФесор овд, реалке. Приликом овог преустројства, које је извршено преко владике Бачког Платона, одређена је плата главном нроФесору и катихети од 800 Фор. дочим се до тога времена плата проФесорска из 320, а катихетина из 200 Фор. састајала. Владика Бачки Платон Атанацковић сећајуБи се ове учитељске школе, у којој је 17 најлеплш? година своје младости као катихета и проФесор провео, и разабравши за напредак и процветање њено, усганови својим заветним писмом 27. Октобра 1862. закладу „Платонеум" подаршшш јој све своје нриходе и потраживања из протопресвитерата Сомборског и одредивши да заклада та на нрерањивање сиромашних приправника, који се добро уче, служити има. (Наставићо се.)