Glas naroda

388

БРОЈ 48.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

Зашто декоја скупштина народна внди тек онда, кад се не може зајма да добије, да је трошено више него што сеима и тражи другог министра? За, то, јер овај неБе да удари на оног, онај неће на оног, овај неЕе први онај неће. Али, ред! Ии рођеном брату неопраштај; то није твоје ни његово него свију нас, ту замерке нема, Еасу сваки дантреба старешина оиштиискида прегледи. Све књиге у које се што уведе морају се сваки дан закључити и што падие, у касу метути, пошто се у дневник уведе. Касир код себе нека ни иовчића онштинска недржи. Одбор општински ваља сваког месеца, да пређе и прегледи све рачуне општинске, а чланови ноједини, макадизненада нека у месецу по који пут заишту да виде како каса стоји.

(Разуме се да није доста хтети радити него и умети израдити. 1о о томе какви треба да су општинари други нут.) Лепа је реч: поверење и треба га имати али то још није неповерење кад се својесвојскинадгледа. Вера, вера, а кад ти до!;е са празном касом па ти рекне: веруј куме лонцу, шта му знаш, кад је све утукао. Затворићеш га, па шта имаш отуд? Боље је и неверовати му па му поштење сачувати. него веровати па га лоиовом начинити. „Али то је ваљан поштен, чист човек." Куд ћеш веће чистиие него лепо ведро небо, па опет народна пословица неверује ни томе небу, него каже, ако ијесте ведро ако саданема облака, онет може уједаред кише бити, носи јанунџе и пре кише, јер нашто ти је после кише јапунџе?

СРПСКО НАРОДНО П030РИШТЕ.

Српска народна нозоришна дружина завршивши 1!). анрила о. г. у Новоме Саду своје представе, отишла је у Суботицу. У Суботици браћа наша Буњевци пригрлили су народно иаше позориште као своје рођено, те се тако само том њиховом одушевљењу може захвалити, штотамо позориштеније претрпело никакве штете а учинило је то да је буњевачки народ увидио ко му је нрави брат и какве је крви и колена. То казује буњевачкц лцст који у Суботици излази а зове се „Суботички гласник" овим речма: „Крв није вода! — то је наш буњевачкм пук сјајно иоказао за вримл бављења позоришта у Сутици. Заједно осећамо: како намједна крвца грије наше прси, како нас само једиа просвита може просвитлити: народна лросвита, коју достижемо ондакада се просвити једнокрвне браће придружимо. А вриме је удесно било за народно позориште. Баш у оно вриме поситило је нас, када почиње дух Буњеваца из дубока сна будити се. Црква се у оно доба градила, када је народ најнобожнији био. Дуго ћемо осићати мили звук оног гласа, који нас је у ову цркву звао: глас дивног језика, који је из врлине народног живота толике красоте спиво." А за чланове позоришне друшине вели: „Дивило се њима све грађанствоциле вароши, јер не саме као глумци него као и људи показали су, да су најсветије користи: народне нросвите заступници. Дај Боже, новратили се што прије опет на ново нама!" У опште наше нозориште учинилоје поречима самих маЈарских листова читав мали преврат у тамошњем друпгтвеном животу, и оставило је најлепшп спомен за собом. И самм они листови ма-

ђаршц који су против нашега позоришта жестоко писали, свачојаким га називајући, признали сукасније, да таке добре игре и складне целине у нредставама нису видели ни на њиховимнајбољим позорницама. Тако исто хвалили су и владањенаших глумаца и леп ред у иозоришту. А било јеи таких мађарских листова, којима је наше нозориште задало било мало страха, на су таки позиваливладу, да се постара о начину, којим би семогло ма!;арско позориште утемељитијер веле: у „дољиим иределима даје нредставе добро уређено сриско народно позориште, и задобија тамо све више и више простора. То позориште, на жалост, полази и сам мађарски свет, који разуме нешто српски." То је нробудило пажњу наше интелигенције, која сада ради на томе, да утврди мађарско позориште у дољним крајевима. Та научена класа хоће да иште од министарства 10.000 годишње иотноре за марарско позориште у Суботици јер ћесе, вели, само тако моћи ироизвести у школама започето номађиривање, Поздравио вас министар Финансије башионако не зна куда ће с новци! Из Суботице отишло је наше позориште у Бају. И у Баји су прихватили наше позориште Буњевци као своје рођено, и честити Бајци учинилисушто су год могли. Одушевљење у наше браће Буњеваца беше тако велико, да су чак из оближег селаБанцаге долазили на нредставе, иа су се са свим задовољни враћали својим кућама. И сами мађарски листови ударили су били у похвалу нашег позорушта и нашег света, нарочито, кадсу видели,да је у Баји пропао огранак мађарског народног нозоришта из Пеште. Тај огранак даваоје нредставе