Glas naroda

389

ш ВРОЈ 48.

„Г Д А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

по неким местима у дољним крајевима за вреМе позоришног одмора у Нешти, па је дошаоиу Вају где је тако слабог одзива нашао, да је једва могао из Ваје отпутовати. Да како би прошло тек друго какво друштво, кад су и сами чланови мађарског народног позоришта пештанског тако лоше среће били! Из Ваје дошло је наше позорише у Вуковар. У Вуковару је много сметала позоришном раду честа киша, која се обично нсдељом и свецом као из кабла лила, те се тако више пута никако није могло ни приказивати, а много је пута плаха киша и саму представу нрекинула. Лосле Вуковара дошлоје у Земун. У похвалу Земунацаморасе рећи, дасуи на делу показали, да им — 0~^2= СРИСКА УЧИТЕЉСКА (Нае Честита обштииа Сомборска подигла је овој учитељској школи 1863. красно ново здање код св. ђурђевске цркве, где јеи дотле овашкола у старом низком здању смештена била, и снабдевши ново школско здање са свима потребама предала га је свечано 6 Окт. исте године учитељској школи. Године 1865—1870 делали сукао помоНни учитељи у овој школи господа учитељи Сомборски Ника ГрујиБ и ђура Теодоровић: први је иредавао харм. нојање и гимнастику, а други краснопис и цртање. 0 св Сави год 1867, прослављена је с скромном свечаношћу нрквеиом и гаколском педесетогодишњица српске учитељске школе, којом је приликом у дворани исте школе проФесор Вукићевић живим речма изложио црте из ирошлости истога завода. Те исте године 1. Фебруара Владика Платон Атанацковић умножи „Платонеумску закладу" нридодавши јој сва своја потраживања и нриходе од конвенције и сидоксије из нротопресвитерата новосадског и сегединског, која је потраживања по изричној наредби оеноватељевој честити прота Сомборски и управитељ србске учитељске школе госн. ђорђе Вранковић од црквених обштина и нојединих дужника прикунио и Сом^орској црквеној обштини предао, и из ко|нх је постао фонд Платонеумскикоји сада: 18.103 $ор главнице има ииз кога 15 принравника стипендију уживају На жалост није се дало основатељу Ллатонеума да доживи процветање < чјог добротворног завода Он се иа двети год 1867. у вечност преселио, оставивши свој „Платонеум" овај живи спомендоброчинства у србскот учитељској школи, у којој је о постанку њеном своју јавну радњу као проФесор,

наше народно позориште заиста на срцу лежи, па су тако јога и на нодмирење нозоришног мањка '240 ф . добровољних прилога скупили. Нека им је слава и хвала! Из Земуиа отишло је наше нозориште у Митровицу. Из Митровице стигло јеуНови Сад 14, аночело је ту нредстављати 17. новембра о. г. Позоригате нагае ето свуда чини да је народу срнском светао образ на дивану, и корист његову куд год доспе диже; народ дакле сам би против себе био, кад би нустио да оно иадне. Ми ћемо се чегаће у овоме листу те иагае живе школе сећати, и желимо да и народ на њу никад незаборави! ШКОЛА У СОМБОРУ. вак.) катихетаи сиисатељ започео. — Учитељску школу ову на укопу покојника у Новом Саду заступао је управитељ њен г Ђорђе Бранковић, а у Сомбору држан је у спомеи „Платонов" на Петров дан те исте године свечани парастос, после когајеудворани учитељске школе скупљеном многобројном народу нроФесор Вукићевић у подужој беседиизложио црте из живота неумрлога Владике Платона. Године 1867. полагали су испит о учитељској способности и они приправници који трећи разред 1866 свршише, када је школски течај по вишем налогу због рата пре времена и без испита разпуштен бити морао. Школ. 186%. годинедржали су проФесори ванредни течај за нриправнице на коме је било девет ученица, које су нриљежно училе и у своје време испит положиле. Добар исиит њихов дао је иовода да су и женске почеле науке у овом заводу редовно с нриправницима заједно слушати, што је најнре високо кр. угар. Министарство нросвете 20 Дек. 1867 бр. 15989, а затим и народни сабор од године 1871 одобрио. На почетку школске 1867. године успостављена је трећа катедра проФесорска и на њу је постављен Александар Костић дипл. земљомер и проФесор Сомборске реалке с платом од 400 Фор ПроФесор овај нредавао је у учитељској гаколи рачун и геометрију, маџарски и немачки језик, Физику и економију. Године 1868. било је у овом заводу мше ученика из Србије а један чак и из Старе-Орбије који су се приљежно у овом заводу учили. — Те су године полагали практични учитељски испит неколико учитеља из будимске епархије, а учитељи мешовитих србско-романских школа из Ваната и из