Glas naroda

БРОЈ 48.

ГОДИНА IV.

врат, и огрне велики беочаршав, који је допирао ииже колеиа ономе што носи а стајао на глави оном што горе седи, те се видиле само једне ноге иједна глава. Чаршав је дала бабаНастина синовица ио брату. Ношач узме у руке штицу од два хвата и ајд нред бакине нрозоре. Ђак, који је код ове био у квартиру, и био у договору с нама, покаже баби авет и почне се крити по соби. Баба кад опази грдобу у бело обучену поплаши се и стапе се молити богу, то исто и Перка јој. Авет прође мало по авлији, на носле доЈје до врата на тавану; онај што је горе, сасвимје могао комотно ионети се на таван и узети две три евењке па с њима седнувши другару на врат кући отиЕи, абабагледи де се авет пеље на таван па се моли богу: недај јој само у собу. Евењке су поједене оно вече у баба Настином квартиру. Баба преко пута не би ни знала да јој што Фали, но кад је ујтру пошла, да седругипотужи, како јој авет куИу обилази, она види зрне-

ШТА БИБА ПО СВЕТУ. — У једаом од пређашњих бројеаа јавили смо да је саборско устројство потвр1Јено, но то се није обистииило него овако стоји за сада та ствар Мшшстарство нросвете претресало је веИ устројство саборско и изменуло Је доста што шта у њему, и то оно место де се говори о правима краљевим, де семорајасно описати какво је то право, даље изменуло је и то да се сабор недржи тако често као што се у устројетку одре1)у,је, јер се, вели, тако здраво много троши а није нЈжде. Ни остадо устројство ни измепе те још није хсраљ иотврдио, то Ке вели се тек доцније бити. НрепролеКа неПе саборско устројство у живот стунити. Известилац је у тој ствар министарски саветник Карло Сас, који јеОио на иншталацији патријарховој, јер је г. МандиИ од дужег времена, од како му је јединац умро у Новоме Саду и као што се говори неВе се ни враВати натраг него Ке се пензионирати, што би грдиа штета била — Далматински сабор, донео је закон за средње државне шг«ие, по коме се на истима има само на српском језику предавати. Цар није тај закон потврдао, ма да се 1'одиК заузимао за то и говорило се, да неКе више хтети нааесииком бити. аво се то неучини. — Земаљска влада у Загребу направила је предра уи за 1875. годннеу по коме јпј претиче 40 000 4>ор од редовног трошка, те Ке овај новац употребити да гради друмове но Хрвацкој и Славопији. — Долматински посланнци нриповедају, да је Цар обе Као пааеснику РодиКу да Ке на пролеКе први пут у Далмацију иПи. — М.олинари вратио се из Пегате, несвршившиништа за крајину, јер министар мнанције Гици није имао каде да о томе ради. Главно му је било. да се удесишто за Земунску — Сисачку жељезницу.

вље гролфа на земљи те се траг дао од њене куће баба Настиној. И пропали би, али де је несреће ту и среће има. Баба иокупи све зрневље у кецељу, па ево ти је у нашу собу: „Десути лоиови! Минабабу: какви лопови", а она нама: „ви, што сте, покрали моје евењке, ево сам вам траг уватила." Држи ти баба само тај траг помислисмо ми, хвада твојој глави, кад си га ти у кецељу скупила па се осечемо на њу и истерамо је наноље. Баба нас тужи, али ни нолиција, ни директор не нађе ништа, но још баба буде изгрђена што беди таку добру децу, а баба Наста хтеде јој почупати и оно мало косе, што хтеде увредитичаст њеног квартира и назва је лудом којој ' се приказује, да су њени ђаци лопови, као што јој сеприказала авет. Ми бесмо до душеиједноидругоно текизшале. Уз таке шале пристајао је и син солгабирова из Кањиже, и још је он највише грожЈја појео. Али — сутра долазе Новосађапи на сабор. 1е се.)

— Сабор угарски престао је држатн седнице до носле божијКа, а дотле радиКе Финансијални одбор саборски. Тај одбор, дошао јс веК и до трошка за хонведе.ВидиКе се хоКели умалити тај трошак, но скоро са свиј у страна вичу, да се укану хонведи сасвим, па да се пемора кубуритн за новац. Бечлије су у томе и досада мудрије биле од Пештанаца, јер су преко б милиона годжшње на хонведе мање трошили него Маџари. Појавио се у одбору Финансијском и тај предлог да би требадо прегледати сву земљу, јер се зна да има милиона ланаца земље, сд којих се скида гомила асна а ненлаћа готово никаква порција. Има у спахијахиљадвма ланаца шума, које се ору а плаКају порез шумски, има толико хиљада ланаца рита, де пајбоља шеница роди, а нише се рит и плаКа неколико новчића по ланцу. Но шта Кеш, кад је обрштар у Тители заповедио био капетану у Ковиљу да иде патријарху у Карловце да иште порцију, а патријарх дочека капетана: а добро дошли ви Кете бити мој гостдапас, и ту га тако прочасти даје овоме срамота да каже|по штоједошао,иего сеизговора којекако пред обрштаром.па кад и овај оде да његовој Светости каже, да пије другчије, да се дуже чекати несме, јер је и народна сиротиња свој порез исплатила, он добије одговор: изволите ви данас битн мој гост и владајте се као да сте у својој куКи, аостадоје моја брига, и врати се натраг да каже капетану: ја сам прошао као и ви. Тако је српски натријарх радио, а штаради маџарски гроФ. Ио да се вратимо на Финансијални одбор у Пешти. Влада је била предложила за осигурање моста на друму Вараждин — Загреб — Карловац 20.000 ф . а одбор је укино 10.000 ф . За осигурање моста на Драви иредложено је 15.000 ф . а одобрено 10.000. Да се доврши друм из Осека у Буаовар предложено је 30.000 ф. и то је остављено перешено, За уређење Драве допуштено је 40.000 ф . За радње на обалама кад Даља предложено је 26.864 ф . а дозвољено је полак тогајер се, вели, радња може 1876 г. довршити. Зауређење