Glas naroda

393

■Г = ВРОЈ 48,

„Г Д А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА П 1 .

онда никад главе дивали нисмо, него смо онако негледуш вадили те је мајка често морала довикивати: лакше има ту и више кашика. Али кад је ту лепа братичина, онда је и сека Пела лепа па добра. Онда ти се ми умемо увуИи у сека Пелину собу па је замолити: Сека Пело, дајте нам часком ваше оштре маказе да пресечемо ову артију, па по читав сат сечемо један табак. Или нам се замрси бришим што хоћемо с њиме теку да шијемо те одемо: слатка сека Пело, вистетаковешташнајдерка, размрсите нам ове конце, ваши ирстиИи то Ке за час урадити. а она узме их у своје незграпне ручерде, па како је кад је сама у соби наочаре носила, а сада то иије смела, мучи се три сахата а док она доле у струку ибришима гледи а ми — не —себи руке, само гледимо у лепу братучину. Лепа синовица баба Настина иебеше шмизла швабска. То беше девојче српековеселолакомило, То беше тица ни одвише ггатома ни дивља НдфкуНе тичело главе на липи, а кад се машиш руком, она прне, одлети. али не далеко. Можеш се с њоме разговарати можеш и нашалити, она не бежи од тебе али и неда ти близу. Увексије видиочисто смерно обучену. Еао да је на њој растло тако јој дивно стоји одело. Све је то она сама скроила и сашила Она је живину ранила краву музла и опет је увек ко гол^бица чиста. Пре зоре је на ногама ипоследњалеже. Брат јој се с нама дружио, ишао је с нама у школу. Одилазили смо му чешНе раније и доцније, али увек смо сестру спремну налазили. Кгшда обучена леже и устаје; цвет на глави мора да изкосе ниче кад је увек свеж аникад невидиш када га бере и задева. Ни брат ни отац ни мати невиде је кад се оправља. То је вила, њој тоиме најбоље доликује, јер зар би ко рекао за вилу да је то неко више створење, кад би је видио како седи па ципеле назува; а за баба Настину синовицу, морао си рећи: то није девојка то је нешто више. Ми је невидесмо никад ни даједенида пије. Као да је с неба сишла. Анђо брате, прави анђо! Колико је лепабилаи од себе, та је тајанственост још више у нашим очима дизала. Ја нисам знао зашто, али сам доцније дознао. У Карловци најмање свештенство поштују, а зашто, јер виде из чега постаје попа. Виде богослова који често с њима бекрија и чини лудорије свакојаке и кад се обуче а они га знају. Сасвим је другчије у местима де попа на парохију обучен долази. Био саму једноме далеком српском месту, де нису никадавидили богослова, де многинису умели себи да растумаче како то постајепопа, негонеки глунљидржаху, да се он роди с амантијом заједно, и кад им ја рекох да сам јабогослов и да ћу бити попа о-

ни се чудише и напоследку рекоше: ето шта је попа, човек као и ми само што носи дужи капут и шири шешир! Знали смо мн да је баба Настина синовицакао и друге девојке, али њено владање облило је са неком светлошћу, као оно што- се слика око главе светигеља имије сви поштовасмо и мило намбеше у њеном друштву бити. Но оеим кућевна рададоспевала је баба Настина синовица и на други посао. Читала је српске књиге. Врат јој је одрастао сбабаНастини ђаци, онјој једавао књиге дачита и то беху само онаке, какав је дух дисао међу баба Настини ђани, књиге пуне родољубља и лепота српских. Ваба Настина син вица небеше замишљена размажена намигуша каква но ведрапод заптом српским одрасла девојка. Веселој нарави њеној јако је говео расположен живот ђачки. Пева н игра мислим иросипасе вино, а он ниводе нема кад хоће. Кад је и која чаша рујнога, тек онда да га видиш, то око, ту ногу, па то грло! Ако никад ниси весо био, доћикад се карловачки ђаци веселе, па нетреба ти вина, само гледај то њихово весеље — од тога ћеш се опити и заиграти. Врат баба Настине синовице донео би кадикад по коју ћупу руменике из богатог подрума очевог. Отац њихов трговаоје кадгод, но недавно је дућан распродао. Остало је само неколико ћупа у њему и тезга, која показује, шта је кадгод та соба била. У тим ћупама донашао је синовац својим друговима вина, он беше вредан подрумџија, заслужио је то, па отац није му бранио, само му не беше јасно за што сваким даном у дућану све мање ћупа, а ево разјашнења. Притисак беше тада, као гато рекох, велик, на глас се ниси веселити смео, но у себи. У соби и којекако, али на сокаку шшогато. Тобеше смрт ћупама. Ми кад испијемо вино и.чађсмо на сред сокака, уватимо се у коло, метемо ћупу у среду и играмо око ње, неговорећи ништа, као оио индијанци, уједаред јечан узме ћупу и ударијео камен ова се раснршти ми викнемо: Живио и сваки себи. Тојебило у пркос полицији и директору. Сутра дан сечуло, да јекод баба Настина квартира било ларме. Истрага се повела али су се само могле наћи џиџе на калдрми и ништа више. У таким ћачким незлобним лудоријама радо би и синовица баба Настина участвовала. Преко пута од баба Настина квартира, живила је баба и ћерка. Оне беху јако глуве и сујеверне. Имале су добре винограде и пун таван евењака. Кућа беше ниска а таван отворен. Ми се договоримо да крадемо од бабе грожђе. Тек гато је сутоњ се ватати почео, једном однас који је само неколико палаца мањи од хвата био, седне други исто тако велики на