Glas naroda

панија, словачки и русински окола. Да јим натуре пвчат вдадарства — крунв, Хуни, Јазиги, Татари, Сикуљи, Бугари, вијају се од Черне до Ваге. Орпкиња, долази у Угарску, да положи основ државном устројству. Јелена, кки белога Уроша, жртвује своју младост, своју љубав, да само, својом надвисношћу уздржи, необуздани варваризам, који греде са југа истоку, да у зачину не угуши српску државу, од које је доцније презао Рим и Цариград. Јелена полази за слепога Белу, помаже православају, кида чворовз с Атилиног бича, уништива арпадову госпоштину — заото и данаске у староме Јанопољу де је Србин бела врана, живи јој успомена у преосталом српском народу; а праведна повесница уздикике је и над тројанском и византском великом Јеленом. Јер њену величину признају и сами мађареки повестопвсци само наравно са другог гледишта. Докле је снажније православље било у Угарској, дуже се је и држада словенштина на површини угарске државине, јер у оно доба народност је вером била обележена, заото у оно доба тече крв у данашњој Куманији и Потисју, не православни Мађара већ Словена, који бранеки крст, бранише и словенштину, а они нвмачки и талијански витезови, који помагаше католичким мађарским краљевима, нису супрот вере, већ супрот словенства војевали, Још и данаске спомена правоелављу имаде у мађарској Куманији, -—

Огратје Рима и Цариграда вазда је Срем био, по опадају Рима и Цариграда, преузели су поште Срби и Мађари, преко Срема постојали су Срби краљеви мађарскз, бар у листинама,и то пре, него Мађари краљевима Србије, јер Уридабаница, морала је напуститд мегдан с првим Немањом, а ту се Је уклонио уплив мађарски српскоме, кога је и католички Урбан забиљежио, а Фратор Катик опввло. Краљ Милутин повративши Орем, заузевши један део Олавонаје и Баната попримио је прави наслов и „краљ маджара" а освојене земље уступио је своме брату на ужитак, које за његовог живота Орбији су и принадлежале. Са краљем Лаушем и силним Душаном, узимају обе државе, Угарска и Орбија, други вид, други облик. Лаушу се оке на исток, Душану на све четира стране, преко Босне и Дубровника оке Угарску и савезнике да скучи Лауш баца се сасвим у наручје папизма, Душан привидно, а кад осети да народ неке у Латине, прогона Фратре и немачке ритерв — које донесе му крстоносну војну на врат, под вођством мађареког Лауша. Две битке решише, па Београд, Мачва, Банат и Срем у српеке рукз пређоше. И тек по његовој смрти Лауш и је на ново поседнуо, које је Вукашин напусгити морао, због напредујуки Турака. Но за времена кнеза Лазара поново освоја Мачву и Београд звт му Вук Бранковик, (Продужиће се.)

0 В 0 ћ А 12. Марта ове г. по подне држао је г. др. р. НатошевиБ по своме обеБању на познв м новосад. српс. лола« своје прво предавање »овоБу« у срп. позоришној дворани. После хратхог увода о вахности воЕака говорио је најпре о воБу хао1 храни; да је воБе једна од најарнјатније најздравије и најприродније хране, мила деци и старцима женсхињама и многим другама, и да нигде није добар знах хога не воли; да је воВе врло лаха храна, уједно и напој, лахо се разнаје ахо је похварено, нетреба готовљења, да је васдада цару и снромаху,и да сењим мноштводруге хране заштеди, а сви здравији остану, особито дети. За тим је говорио о воБу хаолеху, Ту супретре. шенн елементихојимасе лече инаведеве поименце болести: слабост и балавост желудца, шуљеви, гљисте, неке болести на јетри и слезини, патње од хамена, сви видови хостобоље, кашљеви и сува болест, водена бодест, шхрофуле, оспе, и иехе нервозне боле-

Р С Т В У. сти, па болести женске, дечије н старачке; да је воБе најбоља понуда болесииха воБњаци ивоБе најбоља предохрана у редњама и поморима; да је лечење с воБем познато од старих времена, да га данас сви све боље прихваБају, да има веВ и око нас места чувених с лечења воБем а код нас Бе бити и бољих, и наведено је, хахо се воБем лечи. Ва тим је говорено о хористи од воБака за себе, осим воВа; да воБке држе предео и станове зимн топлије, лети хладовније, да хлиму поправљају, да вахљзњају од ветрова и пожара, да многу влагу нспаравају и тим вруБину ублажују, и да навдаче облах и хишу, те чину околину пдоднију, даје ход н>их више воде и лепших и стаднијих извора и бунара, да навлаче елехтрицатет и тиме преводе бу1>е, те благотворније ове свој посао врше, да листом вавдух чисте, те зато су хуБе и предели вдрааији ва људе, где је воБаха, да бодесници лакше а среБније пролазе, да је мање болести и помора, и самртниха и даје снаге и дуга веха више с воБ-