Glas naroda

123

теља ради. Не прође то без добра, кад дете за свој у школи заштеђен новац купи обућу или аљину какву, Наша српска пословица каже, да у радише доста бише, алу у штедиш® много више. Штедљив човек, не џамрија, него паметно штедљив неће никад тако лако злочинцем постати као распикућа, Штедљивост је дакле врлина, која чува човека од многога зда за то ту врлину још измалена у деци неговати треба, а то се даје тим школским штедионицама учинити,

0 тога препоручујему свима напгам црквено-школским општинама а нарочито нашој школској власти да се постара да уза сваку школу буде по једна штедионвца, У сели неке моћи доносити иста толико интерееа, али како свуда штедионица новчаних има, то се у оближњој штедионици покупљени новац бар једаред у месецу улагати може. Но у неговању нарави дечије оне много важе, ма новчано слабо шта доносиле.

НЕШТО 113 НАУКЕ 0 ВРЕМЕНУ.

VI, Стална лравила науке о времену. Ваздух, што јури непрестано из топлога појаса обртима, и то пењући се у вис, и од обрта, дакле из хладних појаеева топломе, прави је извор ветра, који не престано топлоту разноси, јер хладни ваздух што струји од обрта, р&схлађује тоиле пределе, а топал ваздух што струји од полутара у неколико блажи хл&дноћу хладних појасева. Отуда бива чвето, да у хладним пределима није баш тако хладно, као што би могло бити да ваздух мирује, и да у жарким пределима топлота не доетиже онај степен, који би достизала кад би ваздух стајао непомичан око земље. Оад смо дакле видели главни узрок ветру. Али то би био ветар, који би трајао једнако у једноме правцу и кад никаког другог уплива више неби било, била би само два ветра, један при земљи од обрта полутару, дакле код нас северни ветар, и један опет, који дува високо горе, од полутара обртима дакле код нас јужни ветар. Али ту долази још нешто, што јако мења правац тих ветрова или струја, А на име, земља се обрће за 24 сахата око својв осовине, од запада на исток, па и ваздух се обрће са њом заједно. Но како се са већом брзином окрећу они делови, што су ближе полутару, но они што су ближе обртима, то кад се читаоц мало размисли, лако ће увидети, да ваздух, који јури од обрта полутару, иде преко земљишта које се брже окреће иетоку но он сам, док се онај ваздух у висини, почем долази од полутара, још креће с истом брзином коју је имао на самом полутару, и идући обртима иде преко земљиШта, које се с много мањом брзином креће Истоку но он сам. На тај начин постају ветрови, што се Зову ласати , који су за пловидбу на мору

од велике важности. То је ветар који у доњим слојевима дува од североистока, у полутини земљаној на којој ми жввамо а у горњим слојевима дува југозападно. На другој полутини земље, у доњем ваздушном слоју паеат је југоисточан, а у горњем северозападан. Одавде сад истичу сва стална правила времена, Св&ки се вара ко мисли, да су ветар и време две различите ствари. Време није ништа друго до стање ваздуха, Хладна зима, хладно пролеће, хладно лето, хладна јесен ни су с тога хладни, што је земља или место на коме живимо хладније но обнчно јер кад би ископали у земљи јаму видели би, да на топлоту испод површине земљине, немају уплива ни хладно ни топло време. Већ у дубљини од 3. стопе, не опажа се ника разлика између топлоте дневне и хладноће ноћие. У подруму, који би био дубок 60 стопа, неби ее већ осетила никаква разлика између најжешће зиме и најтоплкјега лета, јер испод површине земљине не постоји разлика времена. Времену је дакле седиште у ваздуху, и зависи од ветра, Већ смо напоменули како има сталних правила за време т, ј. стагних правила за кретање ветра, али у исто доба напоменули смо и то, како има небројено много узрока, који ремете та стална правила, те с тога немогућним граде прорачун времена још напред. Стална правила већ сад знамо, Њима лежи основ прво у току сунца, друго у круготоку ваздуха од обрта полутару, и од полутара обртима, и треће у обртању земље око своје осовине, са чега постају пасатни ветрови. Све се ове ствари дају израчунати тачно па су и израчунате, те према томе наука о времену већ има сталнога основа. У идућем чланку видећемо каке тешкоће етоје на путу