Glas naroda

182

У етеза Милоша Зотовиђа родише се заособ пет девојага без ниједне мушке главе. Човек разуман и богобој азљиз, хваљаше непрестано Бога и мољаше му се дан и ноЕ, а многе милостиње манастирима и дрквама па и сиротињи даваше, с том намером и ухвањем енрам бога, да Бе и њега обеселитикадтад једном дајбуди мушком главом. Најпосле обесели га бог с порођењем два близанца сина. Стара му их мајка Јешна обаби, па да би деца живила, држећи се старинског обичаја, пре него их пови, изиђе на један дувар пред обором па ћезавикати штојојгрло дава: „Чуј, пуче и народе! родивучица два вука свом свету на знање а вучићима на здравље". А Милош са оборни врата из велике пушке: дан, па из мале: тан! Глас пушака обесели цели комшилук и свак од радости изметну по једну пушку, а у саму зору ево ти жена и девојака на бабиње и на весеље с маслом и јајима с ракијом и са шипцима, пак ћедевојкесад запевати у коло обичну песму: Што у двору жубор стоји, што оно веле? У Станка се син родио те се веселе: Мајка му се обрадова , сестре радују, А бабајко браћу прима, чаше дије.ш; Сретна мајко и бабајко, живио ви син! Прво крштење мушке главе, прво весеље у куБи од свога срца нажему Милошу. Еад их је крстио, сазове мноштво својте и пријатеља на пир, и надене имена.једноме Дмитар а другоме Јован. Еад су иху цркву послали, обојици деце омрчише испод деснога ува гаревином земљанога лонца и по челу између обрва, да их не би ко на крштењу урекао; а да би живили, заклеше попа и кума најстрашнијом клетвом да никоме не казују ни да је обоје мушко ни како им је име, него да је једно мушко и да му је име Живко, а друго да је женско, име јој Јокна. Овим су их именима звали за пуну годину, и нико изван кућне чељади није у комшилуку знао да је обојемушко, ни како им је име. Таман кад се година навршила, у саману зору тренуЕе се иза сна ната кнез Милош, и као изван себе пробудиће жену зовећи: Дигни се, да бог да се кадгод наспала! бржај у манастир Дужи, поздрави ми старога игумана Јанићију, нека брже к мени дође и нека донесе собом молитвену књигу, петрахиљ и причешће. Стара му матер Јешна седе напостељи пак Ее га упитати зачуђена: Шга је синко Мило, бог ми с тобом и анђели божји јутрос? — Није за причање ни за казивање. мајко; пре него сунце гранеа кад дође игуман ЈаниБије имам што приповедати.Ово говорећи, обуче се, умије и ужди кандило пред иконом, ночне се молити богу метанишући: Христе боже, помилуј мене грешника! Господи помилуј Господи помилуј! Да васкрсне Бог и да се разточе налетници његови; завршујући: Помози боже грешним робом твојим! Отиде Милошева жена по игумна, а мајка му Јешна диже се, стакну ватру, навеси ручак, и запрета погачу под сахсијом. Ево и старо^а игумана и носи

у торбици нужае црквене ствари, и завикаће с врата од куће: „Мир и благословије дому сему", и „Христе боже, помилуј и спаси нас. Амин!" Свак од кућне чељади скочи на ноге, потрча на врата и е највећим страхопоштовањем приступише му к руци. Пошто иопише ракију и пошто ручаше, извести ће кнез Милош игумана пред једном појатом на гувно, да му сан тумачи. Скиде капу преклони главу и речег Влагослови, духовниче! и одријеши ме од многомоји грехова. — Игуман над главом учини му знак крста десном руком велећи му: Бог милостиви да те онро« сти и благослови, духовно чадо Милоше! Милош. Прошле ноћи (озбиљно и намргођена чела приповеда) снило ми се: бијасмо сви сељани дигли крсте и иконе те их ношасмо преко поља; поп учаше некакве круине молитве на изуст, а сав народ ви« каше — два и два — Господе помилуј! Идућидо1>осмо литијом пред мој> кућу, и ту некако одпочину« смо, док се све од једном наоблачи и стушти небо, вала да је господару богу као да би поноћи. па пушти бог кишу из мешине, те сав народ побеже и зби се у моју кућу, половица народа од жалости и страха дрхташе, а половица божје несме певаху. Док опет — као оно ти кад бог нареди — огрија сунцеикроз једну мазгалу (рупу) од кућеупрло бешесјајну зраку на сина ми Димитрија, а на другога ми Јована на« даше крвава капља; на пошто се народ разметну, долеће над Димитријом некакво дете под крилима и беле хаљине к^о снег и запану га говореВиму: „Бла? годат божја на тебе". — У томе сестрахуја пробуди него ми казуј, вечне ти куБе! на што овај сан слути? Игуман (дуго миели). Мој Милоше! у нарав има још много такових тајна, које су само једином Богу познате а љуцком уму непостижне. Ако је иоле сну вјеровати, твој сан значи нешто крупно, и колико ноја памет осећа, двојако. Ја бих те нешто светов;|о, али ће тешко за тебе бити. пак се бојим да мв нећеш послушати. и тако и на мене и на себе тешки грех натоварити; а знаш мој духовни сине, да није ласно с Богом ратовати. Милош. Збори слободно, отче! Ја знам да Божја воља из твојих праведних и светих уста вазда из« тиче, а сваки смртни који се бога боји дужан те је слушати ако му се и неђе. Игуман. Еад је тако а ти знади, да твој сан не значи ништа друго него да једнога од твојих два близанца сина дарујеш Богу, који је тебе обдарио су два, а то Димитрију. Кад дјете подрасте, пошаљи ми га у манастир да научи књигу, на да га с временом закалуђерим. Остаје ти — Богу на аманет други син Јован, и кад Бог хоће, вели се: у девет (синова) хвада а у Једноме храна; а другога оста« ви ћеш да те у вечној читуљи епомиње и на они свет души место у царству небесном намести. Сад чини што хоћеш, две ти воље као кадију. (Нродужиће се.)